Сва мудрост саткана у народним пословицама би могла да има ефекта кад би се свака пословица поштовала. А да то урадиш, мораш да имаш и јаке живце.
Ипак, мене глава не престаје да убија, цело поподне. Настави са читањем Стрпљен, спашен
Месец: октобар 2007.
Употребљивост црте на 7
Стара шаљива легенда каже да су црту на броју седам измислили Срби кад им је Бог дао десет божјих запосвести да их се придржавају, а они решили да седму (Не чини прељубу) занемаре. Међутим, има ли та црта неке практичне употребне вредности, или је ту само због те легенде? Настави са читањем Употребљивост црте на 7
Непажња, неодговорност или немар?
Зграда у којој са породицом живим, саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.
За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, од сунца, кише, снега, ветра, гдáда и осталих „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропушта воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије. Настави са читањем Непажња, неодговорност или немар?
Град духова
Сећам се једне пролећне суботе пре равно 21 годину, кад сам са другаром Иљом стајао на сред пољане у мом насељу, код водоводног хидранта, и од њега слушао причу о некаквој катастрофи у Русији (њему је мајка из Русије, а нисам га видео најмање 15 године). Оно што сам чуо схватио сам као велико отровно зло које из далека, преко „неба“ долази у наше насеље. Сећам се да није било живе душе напољу, а ми наводно нисмо требали да будемо ту где јесмо и да радимо то што смо радили – гледали смо „у небо“ и покушавали да сачекамо и видимо то што из Русије долази код нас а опасно је.
Пасијанс у државној управи
Читам сада чланак „Пиратерија у влади“ на Press OnLine и најежи ми се свака могућа длака на телу од глупости.
Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије Microsoft Windows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.
И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије – Интернет.
Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.
Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:
сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.
Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.
Г-дин Бобар још каже:
Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“
Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.
НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine