Е стварно се НИКАДА нећу опаметити. Зашто сам поново почео да дуге записе пишем онлајн?! :( Па ја сам будала. Кретен. Манијак. Мрзим свој мозак. ААААААААААААА!!!
Л&М, пре неких сат времена сам се улоговао на бБлог и почео да пишем нови запис о новој верзији OOoTranslit-а. И све би то било супер да у међувремену нисам узео да направим снимак екрана нове верзије, па онда да поашљем на фото галерије, а онда се испостави да се нешто узјебало на галеријама. Па онда једно пола сата решавах тај проблем, док га не реших и не оспособих галерије да поново раде и да могу да додајем нове сличице. Па онда направим tar.bz2 пакет који пошаљем и направим нови ИД на систему за преузимање датотека код мене, и онда се вратим назад на формулар за писање записа. Написао сам опширан запис, прегледао га, исправио грешчице и све то без размишљања и копирања у клипборд послах ка записима. Стиснем ја чаробно дугменце „Save Entry“ кад имам шта да видим, или што би рекли „ја тамо, кад оно међутим!“ – логин страна. Истекла је ЈЕБЕНА КУКУИ СЕСИЈА ЈЕБО ЈОЈ ЈА МАТЕР и мој лепи дуги опширни дивни мили паметни турбо мега супер стар запис оде у ПИЗДУ ЛЕПУ МАТЕРНУ!!! Поједе га /dev/null!!! Нестао је. Ја удри на Back History ал оћеш стојка, не може. Добијам поново формулар за пријаву. Ево, већ ме заболе ова шупља јебена главуџа. Јеботе, какав дебилизам.
И сто пута сам себи рекао да прво напишем запис у локалу уз повремено чување измена, а кад завршим и исполирам текст то „прелепим“ у формулар и пошаљем, ја сам поново направио стару грешку. Раније ми се дешавало да ми пукне веза на модему и да не могу лако да се накачим назад на нет, или пукне лисица, или прсне пенџер на послу, и пропадне ми запис. А сад још и ово. ЈЕБЕНА СЕСИЈА! ЈЕБЕНИ бБЛОГ! ЈЕБЕНИ НЕТ! Бррррр…
Не могу више. Ако сутра стигнем, покушаћу да ЈЕБЕНО ПОНОВО!!! :( напишем овај запис о новој верзији пресловљивача… али онако добро сумњам да ћу имати инспирације… :( ФАК ИТ!!!