Операција: биометријски пасош, дан други

Стигао сам кући са сајма пољопривреде у Крагујевцу (нит’ сам ја продавао стоку, нит’ су продавали мене, но’ сам продавао цвеће за фирму, блах). Данас сам, по јучерашњој најави, обавио подношење захтева за биометријски пасош.

Отишао у МУП око 11:30 и покуцао на врата собе 23, рекох да се јавим да сам стигао. И каже ми једна тета да сачекам испред, да ће ме позвати кад реши неки проблем. У реду, изађем и заседнем на стару шкрипаву клупу. Око 15 до 12 позове ме тета унутра. Настави са читањем Операција: биометријски пасош, дан други

Операција: биометријски пасош, дан први

Не намеравам да у наредних пола године путујем ван Србије, али ми из неког (приватно–пословног) разлога треба нови пасош, па сам данас искористио прилику и отишао до МУП-а да се распитам шта и како треба за нови биометријски пасош Републике Србије.

Прво је потребно заказивање термина за подношење захтева за издавање биометријског пасоша. Настави са читањем Операција: биометријски пасош, дан први

Пасијанс у државној управи

Читам сада чланак „Пиратерија у влади“ на Press OnLine и најежи ми се свака могућа длака на телу од глупости.

Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије Microsoft Windows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.

И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије – Интернет.

Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.

Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:

сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.

Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.

Г-дин Бобар још каже:

Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“

Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.

НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine