Употерба мобилне телефоније је толико заступљена у Србији да чак има више корисника мобилне него фиксне телефоније. Наравно, узмемо ли у обзир да добар број корисника има више од једног СИМ броја док фиксна телефонија и даље кубури са двојницима, није тешко прихватити примат мобилних комуникација као истину. Корисници мобилних комуникација према степену употребе уређаја могу да се поделе у више група. Обичним корисницима је битно да им апарат користи за разговор и размену брзих порука (СМС). Не интересују их напредне могућности мобилних уређаја. Следе просечни корисници који из уређаја желе да искористе максимум, не ослањајући се само на разговоре и брзе поруке. На крају постоје напредни, захтевни корисници (можемо их назвати „гикови”) који имају потребу да могућности свог мезимца могу проширитивати разним независним решењима.
Категорија: Рецензије
Нова играчка: Nokia E51-1
Након пар месеци премишљања и недовољне жеље за променом солидно функционалног „паметног” телефона Nokia N70, синоћ сам постао власник једног примерка Nokia E51-1 (наследника E50 који је био у ужем избору пре скоро две године).
Das Experiment
Управо сам одгледао немачки филм Das Experiment (а.к.а. Black Box) из 2001. године и одушевио се.
Филм је базиран на истинитом догађају „Stanford Prison Experiment”. Наиме, на универзитету у Стенфорду (Калифорнија) 1971. године спроведен је скеперимент симулације психолошког утицаја окружења на затворенике и чуваре у затвору. У припремљеној затворској јединици под видео надзором, надгледаној од стране организатора пројекта, стављени су мушкарци добровољно пријављени по огласу у дневној штампи у коме је понуђена новчана накнада за учешће у експерименту.
Примамљив једноставан посао од 14 дана привукао је неколицину људи различитих психолошких карактера. Случајним избором подељени су на чуваре и притворенике, и експеримент је почео. Већ после два дана створена је реалистична ситуација у затворским јединицама, а сукоб „преступника” и „чувара закона”, пресија, лични мотиви и све што уз то иде довели су до неуспеха експеримента.
Довољно сам рекао, а уз топлу препоруку да овај филм обавезно погледате, без обзира што је на немачком и није хиперпродукција у питању, вреди сваког одгледаног минута.
Оцена од 1 до 10: 9,5 (оно 0,5 не знам на шта бих одбацио, али рецимо на бол у јагодицама због погрицканих прстију, укочене задњице и врата, као и лошег титла :))
Преглед могућности програма „The GIMP” 2.2.4
GIMP је у основи писан за ГНУ/Линукс платформу. Поред добављања програма из изворног кôда преузимањем пакета (tar.bz2 или tar.gz), постоје официјелни бинарни пакети за Slackware, Debian, Fedora Core, SuSE и Gentoo дистрибуције. Ако користите неку другу дистрибуцију, вероватно неко одржава пакете и за њу. Ако то није случај, позабавите се компајлирањем своје верзије као што то ја радим (није ни дуг посао а ни претерано компликован ако сте Линукс корисник који нема фобију од компајлирања). Од осталих UNIX-оликих система подржани су BSD и Solaris, а такође постоје портови за Mac OS X и Windows.
Настави са читањем Преглед могућности програма „The GIMP” 2.2.4
VCS: софтвер без кога се може…
…али се не мора.
Пре неколико дана сам, у складу са потребом да извучем сличице из филма ради формирања „Contact Sheet” матрице, написао Bash скрипту која то ради. Међутим, испрва нисам ставио информације о самом видеу (квалитет, трајање, димензије, кодеци и друге појединости), па сам узео да допишем и те функције. А онда сам наишао на „креативну блокаду” узроковану удаљеношћу од конзоле због Федоре (која ме је „размазила”).