Операција: биометријски пасош, дан други

Стигао сам кући са сајма пољопривреде у Крагујевцу (нит’ сам ја продавао стоку, нит’ су продавали мене, но’ сам продавао цвеће за фирму, блах). Данас сам, по јучерашњој најави, обавио подношење захтева за биометријски пасош.

Отишао у МУП око 11:30 и покуцао на врата собе 23, рекох да се јавим да сам стигао. И каже ми једна тета да сачекам испред, да ће ме позвати кад реши неки проблем. У реду, изађем и заседнем на стару шкрипаву клупу. Око 15 до 12 позове ме тета унутра.

Дам потврде о уплати, извод из МКР, уверење о држављанству, личну карту, стари пасош и фотографију 50×50 mm. Тета:

1. погледа стари пасош и врати ми га,
2. скенира потврде о уплати (уплатнице) и врати ми их,
3. скенира извод из МКР и уверење о држављанству и врати ми их,
4. на „скенеру прста“ (како се то бре зове?) покаже ми како да ставим десни кажипрст, а после и леви, на провидну плочицу (од плексигласа?) испод које светли дречаво зелена светлост, и скенира ми комплетан отисак и посебно јагодице левог и десног кажипрста,
5. онда ми каже да се потпишем на „сокоћалу“ (екран осетљив на додир?) на чијем екрану остаје црни траг,
6. потом ме је упутила у кабину за фотографисање до стола (као оне кабине на улици, сећате се онога кад се Мистер Бин фоткао да намести фризуру? е тако нешто :D ), и ту ме услика два пута, без блица, дигиталним апаратом Canon PowerShot SX-100 IS, а онда једну фотку изабере и убаци у формулар,
7. даде ми да потпишем образац захтева за издавање биометријског пасоша и напишем број фиксног телефона,
8. на крају још рече да се јавим за месец дана у времену од 15:30 до 20:00 сати, ради преузимања биометријског пасоша.

До виђења — до виђења.

Унутра сам се задржао неких петнаестак минута, укључујући чекање да рестартује Windows 2000 на неком кршу од компјутера коме мора да иштека мрежни кабал да би могла да добије winlogon екран, а онда прво уштека назад мрежни кабал па тек онда учукава податке за логовање.

Ако изузмемо тај ИТ крш, скенирање оног материјала горе побројаног је одрађено брзо (изгледа да је предефинисано црно-бело скенирање у 100 dpi). Приметио сам да се тета среће са компјутерима само док одрађује ову „корак по корак“ процедуру, али јој морам одати признање да се добро сналази! Данас имам много боље пролазно време него јуче, а потрошио сам свега 0,00 динара (за разлику од јучерашњих четрдесетак Еура).

Занимљивост: врат ме већ мање пецка, црвенило око рупе где је угуран имплант сплашњава, а сутра треба да одем код неког стоматолога да ми закрпи рупу у кутњаку у који су ставили микро имплант. GPRS уређај је закачен на чукљу леве ноге а кључ је остао код тете у столу. Видео сам рендгенски снимак моје главе на тетином компјутеру, заиста имам леп облик лобање и све пломбе у зубима се виде. Имам и неки мали троуглић на потиљку, не знам од чега ми је то, ваљда су ми то ставили ванземаљци кад су ме отели пре… преко неколико година… Шта, не верујете ми? Видећете кад и ви одете за биометријски пасош! ;)