Како до нове ЛК у Крагујевцу: Други дан

Први дан је прошао са ФТЈП-ом. Овог јутра нема журбе, устао сам по дневном распореду у 7:00 ха, намирио се како ваља, нахватао ћалета и обезбедио неки скорашњи папир о плаћеним дажбинама јавним склоништима где се види власник, адреса, тип објекта, парцела…

Овог јутра, шалтеруша „маде ин Пећ“, или Призрен нисам баш био 100% сигуран, мрко ме погледа и очима упита: „Шта оћеш?“.
Срећом, добар сам у читању знакова лица, илити мимици, и тутнох јој под нос оне папире спремљене за одјаву/пријаву.

— „Шта ти је ово? Не може ово, пише ти на овоме (даје ми неке цедуљцице, фотокопиране) шта треба… уплатнице и власнички лист…“
— „Али, јуче ми је ваша колегеница (показујем прстом к’о ђак првак на маторку у дубини шалтера) рекла гласно и јасно да може било који документ где се види име и…“
— „Власнички лист, уплатнице, па дођите… Слееедееећиии…“

Тачка цепања коре великог мозга је достигнута, центар за говор трпи озбиљан притисак, контрола беса посустаје, и:
— „И ко вас доведе овде. Од оваца право за шалтер. Срам вас било, мало вам уплатница и пара, још иљадарку за власнички лист и још цимања, бла бла бла…“

Истресох ја јавно, пред пар сведока, свој гнев и то људски и од срца. Запослено, расељено лице са Косова, иза шалтера се и не помери — „Следећиии!“

Изађем напоље, некако потрефим врата, па се лепо сâм са собом испричам све у псовкама и народним умотворинама типа „Јебо ме ко ме наговори да дођем“ и „Да Бог да вам…“ варијације.
Пар униформисаних лица ме незаинтересовано гледају, по неко одобрава и добацује… Киша полако ромиња, још нас и Он запишава одозго, помислих… Тотална лична апокалипса.

Како и зашто?

И онда наредних пар дана прођоше у размишљању. Не претерано дубокоумном, али:

• Како смо од релативно пристојног грађанског друштва доспели у овакву свињарију од система вредности, понашања и деловања?
• Како и зашто још увек трпимо ове и овакве државне чиновнике, када знамо одакле им плате о због кога су ту?
• Која је то мера мазохизма која нам је потребан да би свако од нас свуда и на сваком месту инсистирао на својим правима?
• Зашто још увек постоје „шуберти“ где мораш да им се „поклониш“ када хоћеш нешто да кажеш?
  Хоће ли ико, икада, овде учинити нешто да се ове и милион других ствари промене?

Неће, знам и ја, само питам реда ради а и лакше ми је кад маштам на глас.

Личну карту још нисам извадио. Нисам се ни пријавио/одјавио. А пасош је мисаона именица у овом тренутку.

Обавестићу вас благовремено о мерама и радњама које стављам у: студију о одређивању датума за акциони план за придруживање… довршите сами неким од флоскула са Дневника 2.