Марфи, не можеш ми ништа

Малопре сам направио почетничку грешку после подуже времена – игнорисао сам питање које ми је програм поставио и махинално одговорио са: ЕНТЕР. Биланс: погрешан одговор!

Скинуо сам и одгледао филм La Terza madre (2007) (међународни енглески назив: Mother of Tears: The Third Mother), али сам га оставио у Azureus-у да се крчка који дан. И малопре одлучим да се доста „крчкао“ и да је време да га обришем. Међутим, из мени непознатог разлога, опција брисања торента из листе за сејање и датотека са диска односила се на комплетну дискографију Mike Oldfield-а. Наравно, поруку да ли сам сигуран хоћу ли да „пун назив торента“ заиста буде обрисан са диска, протумачио сам као сувишно питање и одговорио са: „ти ће ми кажеш, па нисам ја луд, бриши бре!“. Жабац ме послуша и обриса по старој доброј „вежи коња ‘де газда каже…“.

Тек када је брисање обављено а у листи остала ставка за „три кеве“, схватих шта сам урадио, т.ј. шта НИСАМ урадио.

e2undel није успео ништа да уради, док је PhotoRec повратио све потребне датотеке, али уместо да их спакује у структуру директоријума са називима датотека, сачувао је све са називима састављеним од генеричког низа бројки (вероватно почетни „нод“ датотеке). Пошто ме je мрзело да се смарам са неким другим алатом за повратак обрисаних података, одустао сам од тежег начина повратка података и овога пута се одлучио за лакши: ајд’ Јово наново :) Биће готово до сутра у ово време, а нигде не гори.

Наравоученије: ЧИТАЈ КОЊУ! :D

Објављено од стране

Александар

Данијелин супруг, Михаилов и Николин отац. Веб програмер и оснивач TechWebUX.

13 мишљења на „Марфи, не можеш ми ништа“

  1. Kao što reče Walker, ni prvi ni poslednji. Znam da ti neće biti ništa lakše, ali da znaš da se meni to redovno događa zbog samouverene brzine i nestrpljenja.

  2. Ма није мени било ни тешко, а ни први пут да урадим тако нешто :) Него само гласно размишљам, можда некоме буде било од користи… мени сигурнонеће јер ћу сигурно урадити сличну ствар поново, најмање још једном :)

  3. Au sine, ja sam gori. Kad sam instalirao PC Linux OS, išao sam (maltene) samo na NEXT, NEXT, NEXT…Zato što sam po deseti put otvarao instalacioni dijalog (instalacioni program je, zbog Marfijevih zakona, odbijao da započne instalaciju). Rezultat? Formatiran CEO Hard Disk.

    Mirno sam odreagovao. „Ovo ti je prilika za novi početak“, rekoh.

  4. Eh, deco, bekap uvek u više kopija, 100 km fizičkog razmaka, zapakovan u arhive sa lozinkom sastavljenom od 12+ karaktera uključujući velika i mala slova, brojeve, specijalne znake…

    Onda zaboraviš lozinku – i podaci su sigurni 100%

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *