Бити ИТ (не)писмен

Користим PC рачунаре већ десетак година а на „мрежи свих мрежа“ боравим 7 до 8 година. На срећу, већ у првих пар месеци употребе и једног и другог, научио сам нека основна правила „понашања“ и начине за валидацију информација, док у данашње време постоје људи који су високообразовани, али за неке друге ствари; на нету се понашају као пијани лудак без возачке дозволе на месту возача школског аутобуса пуног деце, у сред саобраћајне катаклизме.

Нисам ишао у те школе за „учење рачунара“ и „научите да користите Интернет за пола сата“, али сам ипак научио чему у електронској коресподенцији служе CC и BCC. Чак сам се и ретко играо „ланцима среће“ и/или несреће. На жалост, то ми није помогло да се пре неколико дана запањим (не, нисам сео на пањ).

Од једног угледног, образованог и утицајног господина на е-пошту фирме стила је порука са темом „Fw: POSALJITE OVO SVIMA IZ ADRESARA – HITNO“. Отворим, погледам, запањим се.

Прво што ме је пљуснуло по очима као врело уље јесте 10 (и словима: десет) низова адреса е-поште у угњежденим прослеђеним порукама, и наравно, још један низ који је направио задњи пошиљалац те поруке. Сума сумарум, 11 низова. Значи, сви људи који су низали ову „ствар”, користили су TO и CC поље за паковање адреса е-поште људи из својих адресара. Тако сам из само те једне поруке извукао читавих 300 (и словима: три стотине) јединствених адреса е-поште, међу којима има (по)доста адреса са sr.gov.yu домена и пословница „Националне службе за запошљавање“ у многим градовима Србије.

Повремено добијам нешто слично и код куће. Испрва ми је једна особа слала обавештења о поставкама у једној београдској галерији тако што је моју адресу е-поште стављала у TO поље, заједно са десетинама других адреса. Онда је неко од тих прималаца убацио моју адресу у свој адресар и сада ми редовно стижу нека обавештења о којекаквим манифестацијама, наравно у Београду, на исти начин – гомила у TO. А ја једноставно немам живаца да сваки пут шаљем поруку да не желим више да примам та обавештења, па сам пустио bogofilter да се бакће тиме.

Зато саветујем све који ово читају, ако имате потребу да пошаљете поруку на већи број адреса из свог адресара, немојте користити TO и CC (Carbon Copy) поља јер те особе вероватно не желе да им се нарушава приватност и њихова адреса дели редом по нету. Уместо тога, ставите све адресе у BCC (Blind Carbon Copy) поље и порука ће бити достављена свима чије се адресе налазе унутра а нико од њих неће видети коме је све порука послата. Дакле, испоштовано је право на приватност свих прималаца.

Ако коме треба списак оних тристотинак адреса е-поште које сам извукао из „хитне депеше“, нека остави контакт на овој теми и добиће га „на изволте“, баш као што сам га добио и ја.

Друга ствар која ме је „ошинула“, само мање него претходна, јесте следећи садржај који је стајао на дну проблематичне поруке:

Narednih dana morate paziti da ne otvarate mail zvan „invitation“, bez obzira tko vam to salje, jer to je virus koji „otvara“ olimpijsku baklju koja izgori hard disk na vasem kompjuteru. Ovaj virus cete dobiti od osobe koju imate u vasem adresaru, zato morate ovaj mail poslati na sto vise adresa, jer bolje je dobiti ovaj mail 25 puta, nego dobit virus i otvoriti ga.
Ako dobijete mail sa imenom „invitation“ ne otvarajte ga nego ga odmah obrisite. To je najgori virus (objavljeno na CNN-u), klasificiran od Microsofta kao virus najrazorniji ikad postojeci.
Ovaj virus otkriven je jucer poslijepodne od MCAfee, te za taj virus jos nema obrane.
Ovaj virus unistava sektor Zero hard diska, gdje je vitalna informacija skrivena. Poslije toga je vas hard disk neupotrebljiv, kao i podaci na njemu.
Posaljite ovaj mail svima Vama poznatima.!!!
Informaciju mozete provjeriti na internetu !

Све што имам да кажем поводом овог трабуњања са примесама епске драматике и лирске фантастике, рекао сам у запису „Коме плаћамо глобу!“.