Три године Slackware-а

Са малим закашњењем из оправданих разлога (писаћу вечерас о томе) пишем ретроспективу моје миграције на један слободан оперативни систем — GNU/Linux. Знам да сам већ помињао како сам и зашто почео да га користим, али је ово, што би мој пријатељ Mixitron рекао „у ситна цревца“ „надробљена“ ретроспектива.

Ретроспектива јубилеја

Прво конкретно интересовање за GNU/Linux у циљу личне афирмације изразио сам на дискусионој групи yu.os.unix 18. фебруара 2002. године поруком „Start at?”.

Преко пет година користим и презирем m$win и коначно сам одлучио и решио да пређем на GNU/Linux. АЛИ!!! Тотални дудук што се unix-оликих система тиче (знам само како се то пише :). Дакле, потребни су ми савети, живи људи, предлози, идеје…

У тој теми ми је, између осталих, Душан Јанковић поменуо да има две копије RedHat 7.0, па сам од њега, после неколико дана мејл преписке, добио 4. марта први GNU/Linux диск, да бих 10. (или 11.) марта 2002. инсталирао тај RH 7.0 на свој стари комп. О проблемима са том инсталацијом писао сам у поруци коју сам Душану послао 15. марта 2002:

Иде полако, учим се, овај твој савет нисам смео да применим јер нисам знао хоће ли ме питати где да смести GNU/Linux, бојах се да не преформатира прву физичку партицију на којој ми је win, за linux, па сам ишао на custom, и укључио све что ми треба (или мислим да ће ми некад затребати :), и све је прошло OK, без проблема, док нисам почео да се смарам са екранском резолуцијом. Наиме, нисам имао избора 32bit-ној палети боја, већ највише 24bit-а, а код мене је таква ситуација (Daewoo CMC-1427X и S3 Trio 64V2+ са 2MB) да се једино у 32bit и 800×600 не виде неке вертикалне плаве цртице које су се појавиле кад сам на графичку додао онај 1 MB рама. У свим другим комбинацијама (од 16 боја до 32bit-а од 600×480 до 1024×768) виде се те цртице, осим у овој једној :) Па сам при подешавању графичке и монитора ставио да се креира виртуелни десктоп, и у X-има (KDE и GNOME) сам у 800×600 морао да скролујем мишем да бих видео целу радну површину, док у једној шетњи градом нисам сконтао у чему је фазон (тако ја решавам проблеме са software-ом, шетњом са клинцем и женом кроз град, у природи :) и без компа).

а још неке проблеме сам поменуо 18. марта у поруци „HLP: RH 7.0” на групи yu.os.unix.
Убрзо почињем јасно да размишљам о инсталирању Slackware дистрибуције, што помињем у мејл поруци коју сам послао Mixitron M. Storm-у 20. марта:

Кад смо већ код Linux-а, шта би са тобом, је л’ прелазиш или јок? Ја сам спустио RedHat 7.0 али ћу пробати и Slack 8, да видим какав је он.

Коначно сам за Slackware 8.0 послао наруџбеницу Младену (бивши PC Design, сада Linux Balkan) 12. априла. Диск сам добио десетак дана касније. Са овом верзијом Slackware-а сам имао проблем са графичком картом и XFree86 4.1.0 сервером који је у горњем делу екрана, у висини од 2cm, приказивао поље „црне графичке рупе”, па рад под X-ом није био баш могућ. Због тога сам и даље више користио Windows 98 SE него GNU/Linux.
Нешто касније, 1. јула 2002. у 22:35 инсталирао сам Slackware 8.1 и од тада је почела моја потпуна миграција на GNU/Linux. Након пар недеља у свакодневном раду користио само и једино GNU/Linux.

Као корисник GNU/Linux-а регистровао сам се на counter.li.org 17. јуна у 20:12:44 под бројем 280650 (okrugla cifra :)
Већ 17. јула сам користио Sylpheed 0.8.0, а први пут срећем Sylpheed Claws 0.7.8 у порукама од 20. јула на групи yu.os.unix, за који сам почео да радим локализацију од верзије 0.8.11.
Дан данас (3. јули 2005) користим Slackware дистрибуцију, са кратким једнодневним излетом на Gentoo 2004.1 почетком 2004, тродневним радом на стварању Linux From Scratch у октобру, као и једномесечним боравком од половине новембра до половине децембра 2004. године у Ubuntu Warty Warthog. Успут сам инсталирао по једном Debian Woody, FreeBSD 5.1 Release i 5.3 Release, али се нисам дуже од пар сати задржавао у њима.

Већ пар месеци носим се мишљу да саставим нешто по својој мери — личну дистрибуцију која ће се базирати на основи LFS-а са BSD-init скриптама, имати Slackware TGZ организацију пакет, заправо нека верзија portpkg-а, имати Gtk и Qt основе тако да по свом избору могу да користим разне неопходне програме из обе групе, а да опет нема ни KDE ни GNOME већ само XFCE. Што би се рекло, нешто минимално али свеобухватно. Оно главно што ми обезбеђује да то урадим имам — хард диск од 120GB. Једино што ми недостаје довољно слободног времена, као и обично :)

Објављено од стране

Александар

Данијелин супруг, Михаилов и Николин отац. Веб програмер и оснивач TechWebUX.

8 мишљења на „Три године Slackware-а“

  1. Хехе, читам сад овај твој пост, и испратим линк до yu.os.unix архиве, и видим свој одговор на твој пост (нека лака нота цинизма као да провејава, ех младости ;о)), први одозго :о). Супер је била екипа на yu.os.unix групи. Манифестације које су укључивале испијање пива да и не помињем.

  2. Ех да, било некоћ, сад се помињало :) Мислим да сам после тог твог поста и покупио Sylpheed, па кад нисам био задовољан филтрирањем у њему открио Claws :)

  3. е баш зато НЕ МОГУ да пређем на линукс… видео си да су ти рекли да мораш све поново да учиш… не баца ми се (скоро) 9 година гледанја кроз Прозоре ;)
    јел` има неки лакши начин

    урке, хелп мииииии :Д

  4. Па брате постоји, напиши сопствени ОС (или развијај даље онај што си започео) и познаваћеш га у „ситна цревца” :) Проблем може да настане једино ако не схватиш да је принцип рада Linux-а тотално другачији од Windows-а, пошто је све подређено кориснику, што ће рећи да корисник бира шта ће да ради и како ће да ради, а ОС се не прави паметан и не ради нешто уместо корисника а да овај то и не_зна ;)

  5. Урке, не прави се паметан кад ниси.. или можда јеси, али не паметуј ми ту! :Д Хоћу да пређем на Лајнукс, али кад помислим опет на конзолу… гррррррр

  6. Е видиш, оно што највише вреди код Линукса је управо та конзола. То ти је, реторички речено, оно „светло на крају тунела”. Кад помислиш да нема излаза и решења, схватиш да је ту конзола да ти реши проблем и покаже излаз. Али без уложеног напора у капирање свега тога, нема лагане миграције на слободан ОС.

  7. О, веруј ми, ако пређеш на ГНУ/Линукс и после неког времена се (случајно :D ) сретнеш са Њиндоњсом, схватићеш да ти фали конзола… и да се без ње осећаш као да су ти руке везане… :D

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *