Е стварно се НИКАДА нећу опаметити. Зашто сам поново почео да дуге записе пишем онлајн?! :( Па ја сам будала. Кретен. Манијак. Мрзим свој мозак. ААААААААААААА!!!
Л&М, пре неких сат времена сам се улоговао на бБлог и почео да пишем нови запис о новој верзији OOoTranslit-а. И све би то било супер да у међувремену нисам узео да направим снимак екрана нове верзије, па онда да поашљем на фото галерије, а онда се испостави да се нешто узјебало на галеријама. Па онда једно пола сата решавах тај проблем, док га не реших и не оспособих галерије да поново раде и да могу да додајем нове сличице. Па онда направим tar.bz2 пакет који пошаљем и направим нови ИД на систему за преузимање датотека код мене, и онда се вратим назад на формулар за писање записа. Написао сам опширан запис, прегледао га, исправио грешчице и све то без размишљања и копирања у клипборд послах ка записима. Стиснем ја чаробно дугменце „Save Entry“ кад имам шта да видим, или што би рекли „ја тамо, кад оно међутим!“ – логин страна. Истекла је ЈЕБЕНА КУКУИ СЕСИЈА ЈЕБО ЈОЈ ЈА МАТЕР и мој лепи дуги опширни дивни мили паметни турбо мега супер стар запис оде у ПИЗДУ ЛЕПУ МАТЕРНУ!!! Поједе га /dev/null!!! Нестао је. Ја удри на Back History ал оћеш стојка, не може. Добијам поново формулар за пријаву. Ево, већ ме заболе ова шупља јебена главуџа. Јеботе, какав дебилизам.
И сто пута сам себи рекао да прво напишем запис у локалу уз повремено чување измена, а кад завршим и исполирам текст то „прелепим“ у формулар и пошаљем, ја сам поново направио стару грешку. Раније ми се дешавало да ми пукне веза на модему и да не могу лако да се накачим назад на нет, или пукне лисица, или прсне пенџер на послу, и пропадне ми запис. А сад још и ово. ЈЕБЕНА СЕСИЈА! ЈЕБЕНИ бБЛОГ! ЈЕБЕНИ НЕТ! Бррррр…
Не могу више. Ако сутра стигнем, покушаћу да ЈЕБЕНО ПОНОВО!!! :( напишем овај запис о новој верзији пресловљивача… али онако добро сумњам да ћу имати инспирације… :( ФАК ИТ!!!
Десило ми се пар пута и од тада, или користим офлајн „подршку“, или једноставну пречицу [Цтрл+Ц] (па по потреби [Цтрл+В])
Што псујеш бре ко кочијаш, а? :>
Па зато што сам Шумадинац, Србин и Православац ;D
Na kraju sam i ja shvatio da je ctrl-c rješenje…
E, ko nije pisao blog, taj nije imao taj problem izgleda.
Od tada kopiram obavezno, ako pišem direktno.
Proćiće bes za par dana ;)
@Suske: Прошао је бес „из одма’“ :)
Stvarno sam bio siguran da ti ne psujes,lol :P
Meni se ovako nesto nikad nije desilo i moram priznati da nemam nikakvih problema ove vrste pa i ne razumem sav ovaj bes …
Nista mi drugo i ne preostaje nego da komentarisem tudje blog zapise :P :D
Meni kad se desi takav maler,a desava mi ohohoooj, prvo se pitam: zašto mi se to desilo, po onoj: ko zna zašto je tako trebalo.E, pa sad znaš zašto je tebi trebalo, konačno radiš offline, pa crtl+v, i jbg. mašine su to , ljudi kvarni, koji imaju mozak, a gde neće mašine da se kvare..pa još net…
Ovo ti je valjda bila opomena.
A pre ili kasnije shvatimo da mozda i nije trebalo bas tog dana to da uradimo, i tek posle vidimo razlog…
ne se nerviraj, čuvaj žifce za stare dane, da budeš staložen i voljen deda ;) – ovu filozofiju me kuma odavno naučila i mnogo mi se svidža – kad god mi krene ukrivo, setim se :ee, Rado, opa polako, oš’ da budeš staložena baba il’ ćeš da trošiš nerve …
ma, to se zove sudbina za nauk
I da s’ ti nama živ i zdrav i da se rešiš one bede što te spopadava, il’ da dolazi tamo ljuta Sremica da ga ubije ?!