Večito pitanje, odlomak drugi
Nastavljam sa prezentovanjem mog nikad nedovršenog eseja „Večito pitanje“. Ovde možete pogledati prvi odlomak, a evo i drugog:
Vreme prolazi, a ja se pitam kako ti sada zamišljaš mene, kako ovo pišem, nešto mislim i radim? Kako shvataš, i da li uopšte možeš bar nešto malo primiti u svoju riznicu shvatanja i normi od ovoga što ti pokušavam reći? A kako ja tebe vidim, sada dok ovo čitaš. Pa to je pitanje sudbine, a niko nikada neće činiti isto dok bude čitao, pa ni ti nećeš biti jedini koji ovo čita. Zato je tebi lakše. Ne vama već tebi. Ti si jedan, čovek, bez obzira na godine, pol i sve ostale podele univerzalnog čoveka, koji je samo jedan. Mada ni ja nisam jedini koji sada nešto piše, ali ovo samo ja pišem; ovo što sada ti čitaš. Pa razmisli i uporedi naše položaje. Ti univerzalan i ja ovde zatočen čovek. Ko je na povoljnijem položaju od nas dvoje? Ti ili ja?
Evo, i pored svega toga, rećiću ti šta mislim o tebi. Ti si samo još jedno biće, predmet postojanja Zemljine orbite i svega što je okružuje. Dakle, postojiš, negde, nekada, iz nekog razloga. Možda si baš tu samo zato što to ti i jedino ti želiš, možda te je sudbina naterala da se pojaviš na mestu gde se sada nalaziš, možda ti je sreća otvorila vrata ili pak okrenula leđa. U svakoj od ovih situacija u boljem si položaju od mene. Ja moram da mislim i pišem sve ovo, a ipak, priznao ti to ili ne, nešto se mora smisliti pre nego što se nađe na beloj hartiji. Eto, ti imaš mogućnost da prosudiš koje je veličine papir na kome ovo pišem, ako je uopšte papir u pitanju. Razmisli. Pitanja se i dalje motaju po mojoj ali i po tvojoj glavi, samo što nemamo kome da ih postavimo, a i ako ih kažemo, nećemo dobiti odgovor ni na jedno, a čemu onda uzaludan trud? A i ti imaš određene odgovore. Možda će u pogovoru pisati kada sam ja napisao ovo, pa ćeš bar to da znaš, ali ja ne znam kada ćeš ti ovo čitati. Pa šta i da znam, koliko bih toga morao znati. Ali ipak, ti si srećna osoba, bar iz razloga koji kriješ od drugih, jer imaš u rukama ovo nazovi delo i čitaš ga. Saznaješ nešto novo. Mada čisto sumnjam da ćeš iz ovoga izvući nešto što je novo i tek otkriveno. Ja govorim o nekim starim jednostavnim stvarima, i ništa ne izmišljam. Topla voda je izmišljena već odavno, zašto se drugi put bespotrebno truditi za istu stvar kada već postoji? Pa ima li to ikakvog smisla?
