Zapisi

Živo je! Živo je!

I bi subota, 31. januar 2004og leta gospodnjeg, kad još jedan običan smrtnik na ovoj sićušnoj planeti, Urke, ugledavši se na druge gikove iz klana bludnih humanoida koji prkose mrežom Srbije, požele da ima svoj lični veb dnevnik. A bilo je to, nije da nije, na brdovitom Balkanu, nedaleko od mesta gde su četrdeset i neke prošloga veka neki zli neljudi oduzeli živote masi nedužnih ljudi… Hladno je, odnosno nije toliko hladno koliko je zima štipajuća…

L&M, nije sve tako crno, ima po nešto još crnje. Prebiram sad po glavi finansijski učinak u proteklih par meseci, i on, najjednostavnije rečeno, meni izgleda impozantno. Prvo sam kupio optičkog miša i nešto kvalitetniju tastaturu, nameravajući da stare pritopim starom kompu koji sam prodavao tih dana, ali sam tastaturu ipak ostavio sebi (i isplatilo se kasnije). Nakon toga sam kupio eksterni modem, i to mi se isplatilo. Posle njega je na red dolazio USB skener koji će mi služiti na Linuksu, ali sam u izletu uzbuđenja prevalio misli sa skenera na digitalni aparat, pa sam ga i kupio, istovremeno pribavljajući i punjive baterije sa brzim inteligentnim punjačem. I evo, danas dokupih 128 MB memorije za aparat, da se ne cimam na nekoliko slika da ih prebacujem na komp da bih slikao dalje. Pazi, pet godina sam radio sa kompom koji je imao duplo manje memorije nego što sada ždere moj aparat… ccc…

Hmmm… da li beše posle ili pre aparata otvorih ovaj domen i uzeh hosting, sad ne mogu da se setim, ali, sve što je na rate, i Bogu je drago… samo kad pomislim sad na silne kreditne rate…

Ja se iskreno nadam da u mojim budućim zapisima neću ovoliko traćiti skupo plaćeni veb prostor teško zarađenim novcem, rintajući svakodnevno (sem vikendom, praznicima, i u toku radne nedelje po nekoliko dana) na izuzetno teškim i napornim poslovima (e sad, ovo baš jeste tačno… tamo gde i šta ja radim, ne bi baš svako poželeo da radi ako zna pravo stanje stvari), pa da mi ponestane prostora za neke druge stvari… Hem, koje li su to druge stvari…

Mada, postoji sitnica jedna – počeo sam da gradim prezentaciju od nule, koristeći po neko parče teksta iz prethodne verzije, ali me toliko mrzi da nastavim (a može se završiti za dan-dva) da je to prosto nepojmljivo. Do sada sam sredio strane za projekte i prikaz mogućnosti/kvaliteta moje taze pazarene digitalne kamere – fotoaparata.

Inače, mislim da bih trebao napomenuti zašto će ovaj moj blog da se zove baš „Urketovi zapisi“. Elem, na netu odavno koritim nadimak „Urke MMI“. Urke po prezimenu i zato što me tako zovu od kraja ‘96., a MMI (piše se latinicom MMI) ne znači godinu 2001-vu, kako 99% ljudi to tumači, već predstavlja osobu spremnu da edukuje druge — kao skraćenica za „Multitude Manual Inoculate“. Većinu stvari koje sam radio činio sam na diskusionim grupama YU hijerarhije, pa tako može da se dobije zanimljiva svita mog javnog rada na Google Groups.

E, smara me ovo kucanje gluposti Pazi, mene smara kucanje gluposti… umesto da uzmem i preradim onu priču koju treba da preradim, pošaljem je i uzmem neku kintu, ja ćerdam vreme pokušavajući da smislim neki tekstić za prvi zapis u mojim Veb zapisima…

Dobro, bitno je da radi, da je živo… Živo je! Živo je! LOL

P.S. Pazi, da je ćirilica!