Без наслова

Субота је, лето је,
Сунце лагано сија, топло је,
Машина крај мене зуји, топла је,
Крв струји кроз жиле, топла је.

Седим, благо повијен ка теби,
А ти ме не примећујеш,
Далеко смо, близу смо,
Заједно нисмо, растављени смо.

Гледам, бело је,
Слушам, тихо је,
Додирујем, глатко је,
Желим, завидно није.

Схватам, срамота је,
Слутим, а касно је,
Видим, да није место,
Ни време није за то.

Бело, бледо и топло,
Врело, црвено и црно,
Плаво, мирисно и заносно,
Смеђе, велико и хладно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *