Моја драга је хакер

Срам ме било, стварно! Толико се тога издогађало од последњег записа, а ја ћутим о томе. Али ми не смета :) Довољно ће бити да само поменем поједине стварчице. Елем, купио сам своју прву „УСБ грисину” – USB memory stick Kingston KF021905 USB 2.0 256MB за 2,6k динара у Алки (у другим ИТ фирмама у Крагујевцу се његова цена кретала у време куповине од 2,7k до 2,9k). Друга хронолошка ставка је промена боје косе – боја лешника. А још данас треба и да дотерам косу подкресивањем да бих добио оно што сам планирао. Трећа ствар је верзирање за ИТ текстове. Раније ми је било потребно и по неколико дана да напишем текст, док се сада то време скратило са све тражењем додатних информација (историјске и заборављене чињенице) на мање од једног сата.

Михаило је „сварио” Николу и смањио своју љубомору, па су се „спријатељили” и почели да се играју као два брата (уз отимање око играчака, гуркање и сличне дечије чарке). Ниџи расте осми зубић. Блах, све сам згурао на гомилу :)

А сада оно због чега сам почео да пишем овај запис. Даца и ја смо папиролошки у браку од 1999., али смо се „животно удружили“ у марту 1998. године. Како сам ја још од раније поседовао лични рачунар (забога превода!) моје време проведено за њим се из дана у дан продужавало, а у истом смеру је ишло и савладавање принципа рада мог љубимца. Занимљиво је да Даца нити једног тренутка није показала интересовање за „машину у белој кутији”. Док сам користио Windows научила је како да пусти пар игрица, али је то било све. Од како користим Линукс, села је можда три пута за комп — једном да просурфује нетом (и то по нашој фото галерији) и два пута да прегледа наше електронске слике. И нема више. Неће. Нема ни времена. А воли да каже „Док је имао Windows нешто сам и знала, а сад кад има Linux не знам ништа.”. Али то није зато што је Линукс компликован већ зато што неће да седне и научи коришћење.

Елем, зашто овакав наслов записа? Не, Даца није ИТ хакер, на против. Моја се женица специјализовала у хаковању коњића у Робној кући „Београд” у Крагујевцу :) Вероватно се питате „Шта је то коњић?”. Е, коњић је справица која ту стоји од кад ја памтим, а вероватно још и од раније (значи сигурно преко 30 година). На коњића се стави дете (да га узјаше као правог коња), убаци се кованица од 5 динара у рупицу на кутији и притисне дугме, а онда коњић почне да се мрда (ђиха) и дете је срећно и задовољно. Е, Михаило полуде за коњићем, а нема се баш увек при себи неколико кованица од 5 динара. Зато је Даца пронашла начин да без додиривања коњића истога „активира” :) Иштека се коњић из струје, па се уштека поново и онда се он активира. Значи, Widows-like хак :)

И таман кад сам решио да је јуче усликам на делу, док сам извадио апарат из торбице и укључио га, она је завршила хаковање по други пут. А кад сам је молио да га хакне и по трећи пут да бих је сликао, она није хтела. Е онда сам је заплашио рекавши јој да је такво хаковање кривично дело :) Блах. Али тако може да се протумачи. (Не)присвајање материјалне користи је у питању. Мада нема зараде, нема ни трошка. Али, кога је то сада брига?

И тако, драга ми је постала хакер кад сам се најмање надао и сад сам ја поносни муж који има жену хакера. УРАААА!!! Кхм, све је у реду, добро сам…