Живот је једно велико срање које је део стварности а нико га не схвата озбиљно, у оној мери у којој је за човека опасан и ограничен. А сама та граница условљава ту његову опасност.
Правила, правила…
Док сам ишао у школу било је забрањено не научити и побећи са часа, причати на часу, викати, трчати, скакати по ходнику и дворишту.
Сада док сам у војсци нема политике, пића, дроге, насиља, порока уопште. А свуда постоји веза, мада се сва та ограничења у једној минималној мери руше. Она су ту и намећу се, сама од себе.
Кад почнем да радим, опет ћу имати ограничења — не каснити на посао, поштовати, слушати и бојати се предпостављених. Опет има прекршаја.
У љубави, у вези, не имати другу девојку, не волети другу, не мислити о другој… опет кршење правила и губитак постојећег стања.
Прекорни савети
Живот као временски појам — ограничен, као реалност, опет ограничен али и опасан — не чинити погрешне кораке, не гледај опасне типове попреко, не замерај се, не буди мангуп, главни, фаца, томе дође крај. Не дрогирај се, не пуши, не јеби се редом, пусти друге да те дркају, не кради, не лажи, не варај себе, живи паметно, не веруј никоме, не причај много, не прави се паметан, памти шта други говоре, учи се на туђим грешкама, не греши.
Савети за корачање по трновитом путу
Буди паметан али то не показуј и не говори јер ћеш испасти глуп. Живи полако и добро, не троши се и не претеруј, живи ни дуго ни кратко, тек колико ти је довољно да постигнеш максимум себе. Не јури и не терај пријатеље, немој их ни чекати, остави све случају.
Остани хладан до краја, повучен, тумачи друге, не мешај се у туђ и не дозволи да се ико меша у твој живот, не буди прек и арогантан, похлепан и дарежљив, добрица и будала. Буди хладан и достојанствен, доследан. Не мењај често и никада своје мишљење, ако можеш немој ни мислити о конкретним људима доступним појмовима.
Буди човек онакав какав би тај човек као људско биће требало да буде, савршен и идеалан, а не онакав каквог је створио сам тај човек. Не мрзи себе и свој изглед, немој имати узора и идола, буди то сам себи.
Достигни све то, заузми став нормалног човека у сваком погледу и живи чистим животом. Буди задовољан собом и оним што имаш, не жели туђе, не дај своје.
Кад све то постигнеш постаћеш Бог. Зар је то тако тешко или можда лако? И кажи да човек није ограничен. Хајде, лажи мало сам себе.
Написано: 18.02.1997 00:22, Крагујевац
Забележено: 27.02.1997 03:15, Перућац
Po meni pravila postoje da bi se kršila, jer samo tako život bude zanimljiv. Ko kaže da se nešto sme, a nešto ne sme? Ovo bih ja napisala kao odgovor sa svojih 19 godina, davno, davno. :D