Сутон

Зима је, пуста и хладна долина,
равна, препуна бледе горчине,
враћа уназад презреле речи,
које су давно увеле негде,
саме у истој долини таквој,
пред сами крај дана,
кад Сунце губи битку,
и ломи смираје снова у сумрак дана.

Тама и светлост везани месечином,
млитаво тело што лебди,
ломљиви звуци пред задњи тон,
остаће заборављени… у сутон. (…)

Капци су давно пали,
постали тешки, камену равни,
још док су зраци живота сјали,
када је младост владала тамо,
где вече ломи немирне снове,
и туга опија тужне… у сутон. (…)

26. децембар 1996.
Перућац