Detinjstvo
Dok sam dete bio i često odlazio na selo, moja baka Stanka mi je držeći me u krilu pevala pesmu koju je ona u školi učila. Često se setim početka pesme, ali ostatka nisam mogao.
Sećam se dok sam dete bio i često odlazio na selo, moja baka Stanka mi je držeći me u krilu pevala pesmu koju je ona u školi učila. Često se setim početka pesme, ali ostatka nisam mogao. Tražio sam je ranije na netu, ali je nije bilo. Uradio sam isto i večeras i našao je na Projektu „Rastko“, uz korekciju koju je dao Dragan, a ide ovako:
GRLIČICA GRČE
Grličica grče,
Petar konja trče.
Podaj, Petre, palicu,
Da ubijem grlicu;
Grla meni soli da,
A ja soli ovnu dam,
Ovan meni loja da,
A ja loja maci dam,
Maca meni miša da,
A ja miša orlu dam,
Oro meni pero da,
A ja pero svatu dam,
Svat meni konja da,
a ja konja popu dam,
Pop meni knjigu da,
A ja konja Bogu dam,
Bog meni sreću da,
A ja sreću — pa u vreću,
Preko praga — pa u kuću!
Još jedne se pesme sećam, isto početka samo, a išla je ovako nekako:
Tamo dole u dolini,
gde ovčari ovce strižu,
i svinjari svinje —–.
…
Ja ukradoh jednu dlaku,
da načinim —— kapu.
Na žalost, ovih se stihova veoma slabo sećam, a bih voleo da pronađem i to na ovoj globalnoj mreži. Trenutno, Google ne daje zadovoljavajuće rezultate 
3 komentara na „Detinjstvo“
3. jul 2009. u 01:54
Preskočeni su pop i knjiga…
Treba ovako:
Svat meni konja da,
a ja konja popu dam,
pop meni knjigu da,
a ja knjigu bogu dam…
Pozdrav!
3. jul 2009. u 06:34
@Dragan: Hvala Dragane, ispravio sam. Sećam se i tog dela sa popom koga na Rastku nije bilo. Znaš li možda poreklo te pesme?
4. jul 2009. u 00:01
Zaista ne znam tačno poreklo te pesme. Ono što znam je da je prenošena sa kolena na koleno, pa je meni, mojoj sestri i braći tu pesmicu pred spavanje govorila naša voljena baka Ika. Žena je rodjena 1910, bila je nepismena, tako da nema šanse da je pročitala pa naučila kasnije, već je i ona zapamtila kao dete. U pitanju su grad Knin i okolina, vekovima naseljeni pretežno srpskim stanovništvom. Takodje je znala i „Pošla koka na pazar“ i još niz zanimljivih pesmica, od kojih se mnogih u potpunosti ne sećamo. Brat i ja smo rešili da ih sačuvamo od zaborava i pitaćemo preostale starosedeoce (ako ih još služi pamćenje) da nam pomognu da ih zapišemo. Te pesmice su utkane u najlepši deo našeg života, najlepše i najsrećnije trenutke koje pamtimo.