Била је то 2008. година…

… занимљива и делом другачија него претходне, па ипак прође. Ретроспективе на крају неког периода не знам чему служе — да се подсетимо шта се догодило у том претходном периоду и да уједно другима покажемо исто то… или можда нешто сасвим друго? Ах да, то се зове „самореклама“ :). Ал’ ред је ред, ваља сагледати учињено и поставити неке циљеве за наредни период. Зашто да будем најгори од све деце у песку, као и свих претходних година блоговања, и овог 31. децембра осврћем се за собом. Настави са читањем Била је то 2008. година…

Последњи дан у паклу…

… макар се искрено надам. Вишегодишње изналажење разлога да не уградим климу у „моју собу“ окончао сам пре… три дана (ко чита моје „бљувотине“ на твитеру, већ је упознат са тим).

У понедељак, 23. јуна око поднева позвао сам сервис „Cool“, као фирму која у задње време уграђује климе по граду капом и шаком зато што су ваљда најповољнији, где ми је мајстор предложио да дође истог дана поподне, како би видео шта и где хоћу, и каже када то могу да одраде. Наравно, поподне мајстор није дошао, нити ме је позвао да каже када ће доћи, па сам висио по кући чекајући мајстора. Наравно, нити се јављао тог дана, нити је сутрадан дошао (уторак). Можда сам требао да поново позовем сервис и досађујем им како би дошли да ми пруже услугу коју ће наплатити?

Ипак нисам. Вуле ми пред крај рада у уторак предложи сервис „Типо“, а поучен сопственом грешком са „повољним“ мајсторима, одлучио сам да овог пута склопим посао са „берачима ушију“ који ће ми за уложени новац пружити квалитетну и професионалну услугу, па сам са њима за кратко време уговорио да већ данас дођу и обаве посао.

Кад, јуче око три сата поподне јавља се мајстор из сервиса „Cool“ – „Завршио сам посао, хвала.“

Надам се да сервис „Типо“ није толико ажуран и професионалан као сервис „Cool“, те да је данас заиста последњи дан летњег пакла у стану…