Kupovina robe kao shto je @hattala rekao (ili rekla?) se koristi i kod nas. Ali ne za maloprodaju. Vecina veleprodaja radi danas ili po tom ili po istom tom samo malom prostijem nacinu (koji ne koristi tehniku). Znaci udjesh u objekat gde je izlozen po jedan artikal, skenirash kod ukucash kolicinu i idesh dalje. Kad stignesh na kraj, dash citac i sacekash da ti spreme robu.

Da se vratim na super market ;) Dobro organizovani objekti robu u softweru vode po regal/raf principu, tako da u bazi vec postoji tacna informacija gde se odredjeni artikal nalazi. Pracenje kolica bi se realizovalo preko RFID senzora, a na kolicima mali rucni terminal preko WiFi. Poshto su svaka kolica tagirana sistem u svakom trenutku zna kolko kolica se nalazi u kom delu radnje, pa moze kupca da rutira po manjoj guzvi.

Roba koja kad se ubaci u kolica automatski se pojavi na racunaru. Nishta lakshe. Trenutno ovo moze da se primeni za vecinu garderobe / parfema i slicne robe koja zbog prevencije od kradje ima vec ugradjene RFID tagove. Na kolica se montira chitac koji ocitava sve tagove koji su u kolicima i tako zna tacno shta ste ubacili. Mali je trik napraviti ovo da radi bash striktno shta je u kolicima, ali nije neizvodljivo.

Tolko od mene, dobro doshli u svet posle 2000. (da da, mi zivimo u 2009. zato je sve to vec moguce napraviti, samo je pitanje necije zelje da tako neshto realizije, i isplativosti)

@Hattala: Па лепо је то, ал’ за пунишиће :) Није за „сиротињу рају“ и свакодневне потрепштине.

@Deda: Само немој дуго да одсуствујеш, и онако више не пушиш, прснућеш! ;)

@Ivana: То можеш да урадиш пошто купиш оно што ти треба :)

@Walker: Ево рецимо баш због овога што рече Хатала. Релативно скоро сам у ТЦ „Ушће“ у Београду наручио онај Твистер. На слици изгледа веома моћно, али кад га добијеш у руке видиш да нема ни за на зуб. О укусу да и не говорим. Најважнија је златна средина.