На послу свакодневно радим са гомилом текста и разних других датотека, оне се гомилају и поред добре организације (по години израде, формату, врсти, датуму), временом постаје мучно пронаћи нешто што ми тренутно треба (а свакога дана је тако). Највећа мука је то што посао обављам на Виндоуз-у (легалном!) који има очајну функцију претраге. Очајну из разлога што у тој силној гомили претрага уме да потраје у недоглед (читај: минутима), а време је новац. ГНУ систем са Линукс кернелом немам на послу из једног јединог разлога – немам живаца да буђави софтверски модем терам да ради под њим (мада једног дана хоћу, само да имам времена за инсталацију система и тродупло дуже смарање са модемом). Да имам ГНУ/Линукс, све би било много лакше захваљујући измишљеној алатки (s)locate, али ето, ништа од тога.
На срећу, свеукупну радост и личну сатисфакцију, један човек из Немачке, Јан Хатунен (ваљда се тако чита Janne Hattunen) пре читавих девет година започео је портовање поменутог ГНУ алата на Виндоуз платформу. На адреси locate32.webhop.org може се пронаћи фина алатка интуитивног назива Locate32 која ради баш то што ми треба – тренутно излистава датотеке чији назив одговара одређеном упиту. Он нема претрагу по садржају у датотеци, али авај, брзина је изнад свега, а оријентациони датум када је документ прављен, екстензија и још покоји параметар сужавају претрагу на релевантне резултате. Прво сам пожелео да ставим Google Desktip Search, али је Гугл Десктоп у ово време недоступан (и то је сваким даном све озбиљније и озбиљније), а он је и мали прождрљивац ресурса (бар тако кажу, ја га пробао нисам) па је Локејт32 оно што ми тренутно одговара.
Ја се извињавам што ми је стил мало „чланковаст” (блах, каква кованица! Вујаклија, чујеш ли ме?! :)) што би требало да означава стил писања у стручним чланцима ИТ часописа (управо заврших један лепи чланак за наредни број „Света компјутера” на тему „телевизија и пингвини”).
Ознака: windows
Три године Slackware-а
Са малим закашњењем из оправданих разлога (писаћу вечерас о томе) пишем ретроспективу моје миграције на један слободан оперативни систем — GNU/Linux. Знам да сам већ помињао како сам и зашто почео да га користим, али је ово, што би мој пријатељ Mixitron рекао „у ситна цревца“ „надробљена“ ретроспектива.
Ретроспектива јубилеја
Прво конкретно интересовање за GNU/Linux у циљу личне афирмације изразио сам на дискусионој групи yu.os.unix 18. фебруара 2002. године поруком „Start at?”.
Преко пет година користим и презирем m$win и коначно сам одлучио и решио да пређем на GNU/Linux. АЛИ!!! Тотални дудук што се unix-оликих система тиче (знам само како се то пише :). Дакле, потребни су ми савети, живи људи, предлози, идеје…
У тој теми ми је, између осталих, Душан Јанковић поменуо да има две копије RedHat 7.0, па сам од њега, после неколико дана мејл преписке, добио 4. марта први GNU/Linux диск, да бих 10. (или 11.) марта инсталирао тај RH 7.0 на свој стари комп. О проблемима са том инсталацијом писао сам у поруци коју сам Душану послао 15. марта:
Иде полако, учим се, овај твој савет нисам смео да применим јер нисам знао хоће ли ме питати где да смести GNU/Linux, бојах се да не преформатира прву физичку партицију на којој ми је win, за linux, па сам ишао на custom, и укључио све что ми треба (или мислим да ће ми некад затребати :), и све је прошло OK, без проблема, док нисам почео да се смарам са екранском резолуцијом. Наиме, нисам имао избора 32bit-ној палети боја, већ највише 24bit-а, а код мене је таква ситуација (Daewoo CMC-1427X и S3 Trio 64V2+ са 2MB) да се једино у 32bit и 800×600 не виде неке вертикалне плаве цртице које су се појавиле кад сам на графичку додао онај 1 MB рама. У свим другим комбинацијама (од 16 боја до 32bit-а од 600×480 до 1024×768) виде се те цртице, осим у овој једној :) Па сам при подешавању графичке и монитора ставио да се креира виртуелни десктоп, и у X-има (KDE и GNOME) сам у 800×600 морао да скролујем мишем да бих видео целу радну површину, док у једној шетњи градом нисам сконтао у чему је фазон (тако ја решавам проблеме са software-ом, шетњом са клинцем и женом кроз град, у природи :) и без компа).
а још неке проблеме сам поменуо 18. марта у поруци „HLP: RH 7.0” на групи yu.os.unix.
Убрзо почињем јасно да размишљам о инсталирању Slackware дистрибуције, што помињем у мејл поруци коју сам послао Mixitron M. Storm-у 20. марта:
Кад смо већ код Linux-а, шта би са тобом, је л’ прелазиш или јок? Ја сам спустио RedHat 7.0 али ћу пробати и Slack 8, да видим какав је он.
Коначно сам за Slackware 8.0 послао наруџбеницу Младену (бивши PC Design, сада Linux Balkan) 12. априла. Диск сам добио десетак дана касније. Са овом верзијом Slackware-а сам имао проблем са графичком картом и XFree86 4.1.0 сервером који је у горњем делу екрана, у висини од 2cm, приказивао поље „црне графичке рупе”, па рад под X-ом није био баш могућ. Због тога сам и даље више користио Windows 98 SE него GNU/Linux.
Нешто касније, 1. јула у 22:35 инсталирао сам Slackware 8.1 и од тада је почела моја потпуна миграција на GNU/Linux. Након пар недеља у свакодневном раду користио само и једино GNU/Linux.
Као корисник GNU/Linux-а регистровао сам се на counter.li.org 17. јуна у 20:12:44 под бројем 280650 (okrugla cifra :)
Већ 17. јула сам користио Sylpheed 0.8.0, а први пут срећем Sylpheed Claws 0.7.8 у порукама од 20. јула на групи yu.os.unix, за који сам почео да радим локализацију од верзије 0.8.11.
Дан данас користим Slackware дистрибуцију, са кратким једнодневним излетом на Gentoo 2004.1 почетком 2004, тродневним радом на стварању Linux From Scratch у октобру, као и једномесечним боравком од половине новембра до половине децембра 2004. године у Ubuntu Warty Warthog. Успут сам инсталирао по једном Debian Woody, FreeBSD 5.1 Release i 5.3 Release, али се нисам дуже од пар сати задржавао у њима.
Већ пар месеци носим се мишљу да саставим нешто по својој мери — личну дистрибуцију која ће се базирати на основи LFS-а са BSD-init скриптама, имати Slackware TGZ организацију пакет, заправо нека верзија portpkg-а, имати Gtk и Qt основе тако да по свом избору могу да користим разне неопходне програме из обе групе, а да опет нема ни KDE ни GNOME већ само XFCE. Што би се рекло, нешто минимално али свеобухватно. Оно главно што ми обезбеђује да то урадим имам — хард диск од 120GB. Једино што ми недостаје довољно слободног времена, као и обично :)
„Излет“ у FreeBSD
Пре неколико дана, док сам трошио првих месец дана „равног“ кабловског Интернета, преузех две ИСО слике за FreeBSD 5.3 (баш након преузимања Ubuntu-а). Такође, неколико дана уназад, спржио сам те сличице на ЦД, и данас ми паде на памет да пробам и ФриБСД. Наравно, тест машина је на послу, где иначе на неких 20ГБ имам (т.ј. имадох) Slackware 9.1. Настави са читањем „Излет“ у FreeBSD
ГНУ подсећање
Читајући Оливеров запис „UNIX & ja“ присетих се честих питања људи који ме срећу и сазнају да гањам пингвина, зашто то радим. Увек сам покушавао да објасним како је ГНУ/Линукс бесплатан оперативни систем, отворени кôд, нема вируса, стабилност на првом месту, знаш шта се дешава а дешава се оно што ти кажеш да се ради (па чак и ако погрешиш, он ради како му кажеш :) и сличне специфичности у односу на пенџере. Али, обично то људима није довољно. Настави са читањем ГНУ подсећање