Ми Урошевићи се ето мало моторизовали, мало одморили, и сад назад у нове радне победе. Настави са читањем Векејшн омбре
Ознака: summer
Оптимално летовање
Ове године (вероватно, пошто нисмо планирали) не идемо на море у току лета (ч. летовање), али не значи да до септембра можда и не одемо.
Обзиром да смо се прошле године жестоко сморили чекајући петнаести дан за повратак „са летовања“, сада се већ питам, колико је оптимално времена потребно да се на мору одмориш а да ти не постане обавеза искоришћавање тог слободног времена?
Да ли је седам дана премало или довољно, обзиром да су сви аранжмани код туристичких агенција углавном 7 или 10 дана? Једно је сигурно, док Даца и ја не кренемо сами на летовање, или деца буду довољно велика и самостална да се могу старати о себи, више од 10 дана не долази у обзир.
Занимљиве везе: Бокешки речник
Повратак у асфалтну долину
Ово је наставак записа „Пакао уживо“, бар се тако може третирати обзиром да их проузроковаше исти мотиви – тропске врућине.
Вратисмо се синоћ око 22 из села (Кнић). Оно је рај. Кућа („новије изградње“ из ’60. година прошлог века), у којој смо на спрату спавали, је од дебелих зидова, па се ваздух унутра тешко загрева. Спавао сам две ноћи а да се нисам грама узнојио. И то сам се наспавао. Као и деца и Даца. Настави са читањем Повратак у асфалтну долину
Пакао уживо
Користим пријатно јутро пред почетак још једног пакленог дана да покушам схватити зашто у Србији не постоји ванредно стање због тропских врућина.
Иако проглашење ванредног стања не би допринело снижавању температуре ваздуха, напољу и унутра, свакако би омогућило запосленим лицима да цео дан проведу на пријатниујем месту уместо под директним ударом сунца на терену и у неклиматизованим радним просторијама. Школе сада не раде па за школску децу обавеза не постоји, али зато раде вртићи који нису климатизовани, па су мала деца у обавези да се кувају заједно, јер родитељи морају да раде. Настави са читањем Пакао уживо
Vacation is over
Овај запис ћу писати у „мементо“ стилу (унатрашке а унапред :D).
Дошли смо до закључка да је 10 дана сасвим довољно да се добро одмориш (ако је судити по пословици „пустити мозак на испашу“, онда и да се мозак добро напасе), видиш шта те занима, поцрниш, искупаш се и вратиш назад у велики, прљави град. 15 дана је превише. Најбоље од свега, ове године нико од нас није прегорео, чак се нисмо честито ни ољуштили како треба (мада, не треба).
Јуче се овогодишњи одмор уз таласе мора за моју породицу и мене завршио. Или прецизније, завршио се прекјуче, али смо после 12 сати путовања аутобусом по хладњикавој ноћи, јуче ујутро око 7 сати стигли у Крагујевац. Настави са читањем Vacation is over