Записи

Са малим закашњењем из оправданих разлога (писаћу вечерас о томе) пишем ретроспективу моје миграције на један слободан оперативни систем — GNU/Linux. Знам да сам већ помињао како сам и зашто почео да га користим, али је ово, што би мој пријатељ Mixitron рекао „у ситна цревца“ „надробљена“ ретроспектива.

Ретроспектива јубилеја

Прво конкретно интересовање за GNU/Linux у циљу личне афирмације изразио сам на дискусионој групи yu.os.unix 18. фебруара 2002. године поруком „Start at?”.

Преко пет година користим и презирем m$win и коначно сам одлучио и решио да пређем на GNU/Linux. АЛИ!!! Тотални дудук што се unix-оликих система тиче (знам само како се то пише :). Дакле, потребни су ми савети, живи људи, предлози, идеје…

У тој теми ми је, између осталих, Душан Јанковић поменуо да има две копије RedHat 7.0, па сам од њега, после неколико дана мејл преписке, добио 4. марта први GNU/Linux диск, да бих 10. (или 11.) марта инсталирао тај RH 7.0 на свој стари комп. О проблемима са том инсталацијом писао сам у поруци коју сам Душану послао 15. марта:

Иде полако, учим се, овај твој савет нисам смео да применим јер нисам знао хоће ли ме питати где да смести GNU/Linux, бојах се да не преформатира прву физичку партицију на којој ми је win, за linux, па сам ишао на custom, и укључио све что ми треба (или мислим да ће ми некад затребати :), и све је прошло OK, без проблема, док нисам почео да се смарам са екранском резолуцијом. Наиме, нисам имао избора 32bit-ној палети боја, већ највише 24bit-а, а код мене је таква ситуација (Daewoo CMC-1427X и S3 Trio 64V2+ са 2MB) да се једино у 32bit и 800×600 не виде неке вертикалне плаве цртице које су се појавиле кад сам на графичку додао онај 1 MB рама. У свим другим комбинацијама (од 16 боја до 32bit-а од 600×480 до 1024×768) виде се те цртице, осим у овој једној Па сам при подешавању графичке и монитора ставио да се креира виртуелни десктоп, и у X-има (KDE и GNOME) сам у 800×600 морао да скролујем мишем да бих видео целу радну површину, док у једној шетњи градом нисам сконтао у чему је фазон (тако ја решавам проблеме са software-ом, шетњом са клинцем и женом кроз град, у природи и без компа).

а још неке проблеме сам поменуо 18. марта у поруци „HLP: RH 7.0” на групи yu.os.unix.
Убрзо почињем јасно да размишљам о инсталирању Slackware дистрибуције, што помињем у мејл поруци коју сам послао Mixitron M. Storm-у 20. марта:

Кад смо већ код Linux-а, шта би са тобом, је л’ прелазиш или јок? Ја сам спустио RedHat 7.0 али ћу пробати и Slack 8, да видим какав је он.

Коначно сам за Slackware 8.0 послао наруџбеницу Младену (бивши PC Design, сада Linux Balkan) 12. априла. Диск сам добио десетак дана касније. Са овом верзијом Slackware-а сам имао проблем са графичком картом и XFree86 4.1.0 сервером који је у горњем делу екрана, у висини од 2cm, приказивао поље „црне графичке рупе”, па рад под X-ом није био баш могућ. Због тога сам и даље више користио Windows 98 SE него GNU/Linux.
Нешто касније, 1. јула у 22:35 инсталирао сам Slackware 8.1 и од тада је почела моја потпуна миграција на GNU/Linux. Након пар недеља у свакодневном раду користио само и једино GNU/Linux.

Као корисник GNU/Linux-а регистровао сам се на counter.li.org 17. јуна у 20:12:44 под бројем 280650 (okrugla cifra
Већ 17. јула сам користио Sylpheed 0.8.0, а први пут срећем Sylpheed Claws 0.7.8 у порукама од 20. јула на групи yu.os.unix, за који сам почео да радим локализацију од верзије 0.8.11.
Дан данас користим Slackware дистрибуцију, са кратким једнодневним излетом на Gentoo 2004.1 почетком 2004, тродневним радом на стварању Linux From Scratch у октобру, као и једномесечним боравком од половине новембра до половине децембра 2004. године у Ubuntu Warty Warthog. Успут сам инсталирао по једном Debian Woody, FreeBSD 5.1 Release i 5.3 Release, али се нисам дуже од пар сати задржавао у њима.

Већ пар месеци носим се мишљу да саставим нешто по својој мери — личну дистрибуцију која ће се базирати на основи LFS-а са BSD-init скриптама, имати Slackware TGZ организацију пакет, заправо нека верзија portpkg-а, имати Gtk и Qt основе тако да по свом избору могу да користим разне неопходне програме из обе групе, а да опет нема ни KDE ни GNOME већ само XFCE. Што би се рекло, нешто минимално али свеобухватно. Оно главно што ми обезбеђује да то урадим имам — хард диск од 120GB. Једино што ми недостаје довољно слободног времена, као и обично

Читајући Оливеров запис „UNIX & ja“ присетих се честих питања људи који ме срећу и сазнају да гањам пингвина, зашто то радим. Увек сам покушавао да објасним како је ГНУ/Линукс бесплатан оперативни систем, отворени кôд, нема вируса, стабилност на првом месту, знаш шта се дешава а дешава се оно што ти кажеш да се ради (па чак и ако погрешиш, он ради како му кажеш и сличне специфичности у односу на пенџере. Али, обично то људима није довољно.

Кажу, зашто прелазити на Линукс (при томе не схватајући разлику између ГНУ/Линукса који је оперативни систем, и Линукса који је само кернел оперативног система) кад Виндоуз ради све за шта им треба. А и шта је то што кућног корисника може привући да узме пингвина. И опет поновим ово горе, али ништа. Размишљао сам детаљније о разлогу мог преласка на ГНУ/Линукс и установио да је само један једини разлог томе. Па људи, ја из дна душе МРЗИМ „малог меканог“ и Била Гејтса.

Да, знам да је Гејтс омогућио обичном човеку да користи комп, већина њих му је захвална на томе, али је од истог тог обичног корисника направио дебила (у великом броју случајева). Ових последњих година је присутна продаја компова са „уграђеним Интернетом“, „пентиумом 4“ са АМД процесором и осталих баханалија. И обичан човек не разуме суштину апсурда тих огласа већ купује пентиум за 300 евра. Па де то има!? А о даљем упознавању са компом у приватним школама, нећу ни да говорим.

И да се вратим суштини овог записа. Зашто ја уопште мрзим „малог меканог“? Па њихов је тај производ пенџер, због кога сам доста живаца погубио. Тамо неке 97-ме године прошлога века (како то маторо звучи добио сам први ПиСи. Тада је плаћен нешто преко 1200 марака, пентиум кец (а унутра пробали Cyrix процесор), 16 мега ЕДО рама и сличне старудије уз 14 инчни монитор. У првих месец дана коришћења се тај комп закуцао и пожелео ми „стрпљиве тренутке“ уз плави екран смрти небројано пута. Неколико пута је ношен на „поправку“ код продавца, али се после неког времена поново дешавало исто - BSoD.

Временом сам од 95-тице напредовао и пар година активно изучавао и користио 98-мицу. Повремено се појављивао плави екран, пуцали су програми, ресетовао се комп и сличне баханалије. Неко ће рећи да је то због мог незнања да га подесим, незнања продавца или због лоших и застарелих компоненти у компу. Веровао бих ја у све то да нисам почео са упознавањем ГНУ/Линукса. Прво сам марта 2002. године пробао RedHat 6.0 (који је сада комерцијални дистро, бесплатан је сада наследник, пројекат Fedora), а убрзо затим узео Slackware 8.0. Међутим, због немогућности XFree86 сервера да се снађе са мојом праисторијском графичком картом, вратио сам се неколико дана на пенџере. И nнапокон, 1. јула 2002. године у 22:35 сам инсталирао и коначно почео да корисим ГНУ/Линукс, и то Slackware 8.1. На истој тој машини, нисам имао проблема са слеком, иако сам га подесио почетнички. Сада ГНУ/Линукс користим као једини резидентан оперативни систем на машини. На бројач ГНУ/Линукс корисника counter.li.org сам се регистровао 17. јуна 2002. у 20:12:44 (машала) и забележен сам под бројем 280650 (како леп број :). И од тада, код куће користим, ево већ преко две године, ГНУ/Линукс, тренутно слека 9.1.

Онај стари комп сам прошле године заменио новим, и осим приметног убрзања, нисам имао већих проблема као што сам имао са озлоглашеним панџерима. Значи, ГНУ је закон.

На послу, на жалост, још увек имам машину са пенџером, али сам се бар птрудио да то буде једини разумни Виндоуз, колико он то може да буде - w2k. Ипак, био сам приморан да доста програма које користим код куће, ставим и на послу, у портованој верзији, јер ми је некако пенџерашки алат постао тежак за користити Навика, размаженост, шта ли.

А сећам се да сам се бојао преласка на ГНУ/Линукс зато што тамо нема Шишмиша, и још гомиле других програма које сам дуго и упорно користио. Али, пронашао сам и боље, и лепше и употребљивије

И остаје ми још само да се захвалим људима са форума yu.os.unix и [es] на помоћи да савладам ГНУ/Линукс, колико толико. Па онда гомила КАКО-ДА упутстава и електронских приручника. Једном речју, да није „малог меканог“ и Интернета, неби било ни ГНУ/Линукса код мене

Доста сам се написао, осећам да ћу за дан/два поново да паднем у ленчарење, поготову што крећем са великим кућним радовима по купатилу :О