Пушиш? Па пуши.

Члан 2. став 3. Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму: дувански дим је дим који се ослобађа из запаљеног дуванског производа намењеног пушењу и дим који се ослобађа из плућа приликом пушења.

Ја не пушим, али радо понудим. Ал’ стварно.

Могу да седим с друштвом које дувани, да будем у загушљивој просторији пуној дуванског дима, да смрдим кад стигнем кући к’о да сам се ваљао по дуванском пепелу. Могу да истрпим дуван у кући, навик’о сам (матори дуване од кад сам се родио, чак и пре тога). Ал’ не могу да истрпим очигледно непоштовање и накурченост пушача који ми нпр. упадне у канцеларију непушача и без пардона пурња унутра, не питајући „да ли могу да запалим?“. Па брате, ако испоштујем ја тебе так што кад дођем код тебе не тражим да гасиш цигарету и отвориш прозор, онда испоштуј и ти мене па немој да дуваниш у мојој просторији. Настави са читањем Пушиш? Па пуши.