Записи

Малопре сам направио почетничку грешку после подуже времена - игнорисао сам питање које ми је програм поставио и махинално одговорио са: ЕНТЕР. Биланс: погрешан одговор! (more…)

Управо сам одгледао немачки филм Das Experiment (а.к.а. Black Box) из 2001. године и одушевио се.

Филм је базиран на истинитом догађају „Stanford Prison Experiment“. Наиме, на универзитету у Стенфорду (Калифорнија) 1971. године спроведен је скеперимент симулације психолошког утицаја окружења на затворенике и чуваре у затвору. У припремљеној затворској јединици под видео надзором, надгледаној од стране организатора пројекта, стављени су мушкарци добровољно пријављени по огласу у дневној штампи у коме је понуђена новчана накнада за учешће у експерименту.

Примамљив једноставан посао од 14 дана привукао је неколицину људи различитих психолошких карактера. Случајним избором подељени су на чуваре и притворенике, и експеримент је почео. Већ после два дана створена је реалистична ситуација у затворским јединицама, а сукоб „преступника“ и „чувара закона“, пресија, лични мотиви и све што уз то иде довели су до неуспеха експеримента.

Довољно сам рекао, а уз топлу препоруку да овај филм обавезно погледате, без обзира што је на немачком и није хиперпродукција у питању, вреди сваког одгледаног минута.

Оцена од 1 до 10: 9,5 (оно 0,5 не знам на шта бих одбацио, али рецимо на бол у јагодицама због погрицканих прстију, укочене задњице и врата, као и лошег титла :))

Просто је невероватно колико се појединци или чудна удружења која ничу на све стране као печурке после кише, играју темом легалности у Србији. Већ сам писао о нелегалном софтверу у Влади Србије, а сада пишем о фамозном фантомском удружењу legalno.org чија „Програмска начела организације“ почињу овако:

2008. godina je na pragu. Srbija dobija novi nacionalni domen .RS i ubrzano se približava EU. Vreme je da sada svi zajedno radimo na boljem imidžu zemlje i popravljanju istog u svetu.

Како даље кажу

Državno zakonodavstvo je još slabo i nema institucije da se obračuna sa narastajućim web kriminalom

И само због тога је група вебмастера „душебрижника“, жељна да помогне држави, дошла на идеју да се скупи и оснује невладину организацију „Legalno.Org“. И то је супер, лепо је да се људи удружују, али би требали да знају и где се оснивају, пошто ја не знам где је место на коме је ова организација настала (цитирам: „Domu Sindikata Srbije“). Зар то постоји?

Поменути добротвори имају циљ да се обрачунају са свим веб гусарима и сачувају лик и дело Србије, и то како против оних у земљи, тако и оних ван земље. Користиће сва правна средства у те сврхе, утицаће на домаће хостинг провајдере, позиваће се на законску регулативу страних земаља у којима страни хостинг провајдери хостују гусарске сајтове, све како би исти били угашени а њихови власници кажњени. Не крију намеру да

U krajnjoj meri preduzećemo hakovanje istih, ako se sva legalna sredstva borbe iscrpe.

Да ли је неко обавестио ове „вебмастере“ и „легалисте“ да је хаковање у смислу у коме га они помињу нелегална радња? Да подсетим, помињу га у циљу коришћења сигурносних пропуста у туђем софтверу како би без правних основа дошли до информација о власницима. Дакле, legalno.org ће користити и нелегалне мере у свом циљу осветла образ Србије.

Реченица којом се „Програмска начела“ завршавају су прича за себе:

Da ne budemo tamna mrlja na svetskoj mapi u pogledu piraterije i drugih nepravilnosti na webu.

Србија је, као и у многим другим сферама, на жалост на дну листе било које врсте. Једино предњачимо по питању моралиста и легалиста. Господо, софтвер се не пиратизује у Србији већ у другим државама попут Америке, Кине, Русије, Шведске и маси других. Информишите се о ономе о чему хоћете да пишете и „радите“.

Још једна занимљивост што се ове смејурије тиче јесте веб страница организације. Наиме, дотични користе WordPress CMS као софтверску основу уфиловану у тему Glossy Blue (коју сам раније користио за „Записе“). Једино што су превидели, случајно или намерно, јесте да су одстранили лиценцу и једног и другог производа из подножја стране (fotoer-а).

Поменута господа изгледа нису прочитала следећи услов лиценце за тему GlossyBlue:

A link back to N.Design Studio must be retained in the footer (either modified or unmodified)

Такође су превидели ГНУ ОЈЛ услов да се материјал објављен под том лиценцом може третирати на разне начине, докле год стоји референца о ауторима (члан 2, алинеја а). Како је са legalno.org странице уклоњена лиценца и WordPress Copyright а страница не служи у сврху блоговања појединца већ организације, тиме је, чини ми се, прекршена још једна заштита интелектуалне својине, коју legalno.org пропагира.

Право је чудо што је писање коментара на легалне текстове могуће само регистрованим члановима сајта legalno.org. Такође се питам да ли су ово све написали у легалном Microsoft Word-у на легалном Windows-у, или ипак лицемерно користе нелегалан софтвер?

Нигде име, нешто опипљиво, само виртуелно трабуњање о недовољно истраженој теми за коју су они потковани а државне институције нису. Да није тужно, било би смешно.

Лицемерни обрачун пирата?

Да будем искрен, мени цела ова прича личи на „рат домаће веб мафије“. Моја верзија (параноидне) приче гласи: Пера, Мика и Лаза који држе пиратски сајт „ми смо пирати“ због лошег пословања сајта дошла је на идеју да дискредитује све остале пиратске сајтове са домаћим материјалом како би се домогла популарности. Можда су се чак Жика (власник сајта „ми смо први“) и Пера (један од власника сајта „ми смо пирати“) покошкали на форуму „ми смо први“ па је Пера смислио паклени план да се Жики освети и угаси му сајт.

А сада одох да им пријавим сајт legalno.org за кршење права интелектулане својине да предузму све потребне мере и угасе га, као што су угасили остале нелегалне сајтове.

Мислиш да је готово?
Мислиш да си безбедан?
Е па грешиш…

Као што је и обећао прошле године, Jigsaw се вратио. Оно што је за психопату обична игра, за актере његове игре је последњи дан међу живима.

Игра се наставља 26. октобра…

Напомена: Страница са титловима која се редовно ажурира налази се на адреси http://blog.urosevic.net/titlovi/

Ако сте колекционар филмова (ја ту дођем као колекционар почетник), онда вероватно класификујете филмове, припремате и складиштите „за будућа поколења“. Но, често уз филмове стижу лоше урађени преводи (читај: титлови на српском).

Оно што мене страшно иритира је кад видим превод без наших слова (знате оно: č, ć, š, đ и ž). Зато често посегнем за репозиторијумима превода на којима се може пронаћи (скоро) све од игле до локомотиве. Међутим, оно што ме екстра изнервира, када је реч о тим репозиторијумима, јесте безобразлук људи који постављају те преводе. Тачније, изнервирају ме они који наведу да је превод на српском језику, а кад се погледа буде само ископирани хрватски превод.

Да се разумемо, немам ништа против хрватских превода, већ имам против тих билмеза који напишу за хрватски превод да је српски. И, шта онда? И онда или чекам да неко уради прилагођавање превода или нови (од нуле), или седнем па га урадим сам. (more…)