OpenOffice.org приручници

Док се у Србији не деси већи продор слободног и софтвера отвореног кôда на државном нивоу, наше комшије у Хрватској увелико раде на томе. HrOpen је самофинансирајуће непрофитно удружење које у Хрватској спроводи низ дела у циљу промоције и примене слободног и софтвера отвореног кôда.

Једно од последњих пројеката које су спровели у дело јесте сет приручника за OpenOffice.org (за програме Writer, Calc, Impress и Base), урађен у сарадњи са Министарством за развој информационих система државне управе „eHrvatska“ (ово би био мој слободни превод на српски језик).

Пошто су приручници објављени под BY-NC-SA Creative Commons 2.5 лиценцом, стављам вам на располагање копије за преузимање (PDF): Writer (2,8 MB), Calc (2,3 MB), Impress (2,6 MB) и Base (6,2 MB).

Историја развоја пројекта „The GIMP“ (1995-2005)

Звезда је рођена

GIMP уводни екрани

Давне 1995. године из глава два студента настао је данас једини озбиљан ГНУ програм за обраду битмапиране графике. Десет година се он развијао од замисли до великог пројекта који ни графичке професионалце неће оставити равнодушним. Чак је, поред основне намене, овај пионирски ГНУ подухват, сасвим случајно изродио популарну графичку подлогу и још популарније радно окружење. Зову се једноставно: GIMP, GTK+ и GNOME.
Настави са читањем Историја развоја пројекта „The GIMP“ (1995-2005)

GNUzilla 05

Екипа није мировала па су читаоци на дан пре Ускрса обрадовани још једним издањем ГНУзиле. Ево извода из садржаја броја у коме је припремљено 15 текстова:

Hope, not fear

  • Gentoo манифест
  • Puppy Linux 1.0.0.0 alpha
  • Ubuntu 5.04
  • OO.o Transliterator 0.3.5
  • Download
  • Splashy
  • FSF Europe у Србији
  • Now action must be taken
  • Пакет аранжман
  • Microsoft-ова анти-Линукс кампања
  • Отпушите уши!
  • Slackware: питања и одговори
  • Увод у коришћење командне линије (2. део)
  • Изоштравање лоше фокусираних фотографија
  • Моја прва BSD тврђава

Ево и званичног саопштења редакције:

Април се показао као најдинамичнији месец ове године јер су се током њега догађале ствари које би могле бити од великог значаја за будућност свих нас. Коначно је испливао контраверзни споразум са Microsoft-ом, па нам се пружа прилика да дамо свој суд о целој причи и укључимо се у јавну расправу на ову тему. Упоредо са лошим, стизале су и добре вести од којих је најповољнија била вест о доласку представника FSF-а у Србију, који је дао интервју за наш часопис откривајући нам сврху своје посете и планове ове организације када је наша земља и регион у питању. Ни наши људи нису губили време па је средином априла одржан курс обраде звука и аудио монтаже помоћу слободног софтвера у просторијама културног центра REX. Наша екипа је била на лицу места.

Светску сцену је обележио излазак нове верзије Ubuntu дистрибуције чију рецензију ћете имати прилике да видите у овом броју ГНУзиле.

Уз појављивање новог броја, објављујемо и експериментално издање ГНУзиле 04 на ћирилици, захваљујући додатним напорима одређених чланова редакције. Утиске о овом издању можете поделити са остатком публике и редакцијом у ГНУзила коментарима.
Уживајте!

И наравно, свој примерак часописа можете преузети или са званичне стране за преузимање, са mirror::urosevic.net или неког другог огледала чије ћете адресе пронаћи на званичној страни ГНУзиле.

Пријатно читање!

GNUzilla и ГНУзила

GNUzilla или ГНУзила — све једно је; мада, није све једно. Пошто не сматрам да ћирилица није пригодна за популаризацију информационих технологија, услед ситних несугласица у редакцији, синоћ сам покушао да исправим ситуацију предлагањем Ивану Јелићу да због немешања ћириличних и латиничних текстова у часопису за април направимо пробно издање ћириличне верзије ГНУзиле. Наиме, сви текстови ће бити преведени на ћирилицу и издаћемо број на ћирилици идентично латиничном издању.

Али, од идеје до реализације дуг је пут. Наиме, део редакције нема времена и не жели да се бави преводом на ћирилицу, што поштујем. Зато сам преузео на себе ту „обавезу”, т.ј. покушај да остварим сан великог броја људи „ћириличара” уз помоћ других „ћириличара”. Добио сам подршку за такав подухват од Горана Ракића који је спреман да ми помогне на реализацији ћириличне „бранше” ГНУзиле. Али, то није довољно, потребно је још људи да се тај посао изнесе до краја и спроведе у дело. Највећи проблем представља то што се текстови углавном, т.ј. већином пишу латиничним писмом а такве текстове је компликованије транслитеровати у ћирилицу због постојања речи и фраза које треба да остану у изворном — латиничном облику. Ипак, то није и неизводљиво.

Да би ово уопште заживело, поред моје добре воље да тиме координирам и на томе радим, и Горанове да ми помогне у томе, неопходно је извршити испитивање циљне групе корисника којима је ГНУзила намењена — читаоцима. Дакле, треба да постоји макар 200 људи који желе да виде и читају ћирилично издање ГНУзиле. Како се број преузимања првог броја часописа врти око 1800, тражена цифра представља око 10% читалаца, што за такав компликован подухват представља релевантан показатељ постојања тржишта за пласирање крајњег производа.

Ако сте читалац који жели ћирилично издање, молим вас да се о томе изјасните гласањем за ћирилично издање на званичном форуму ГНУзиле. Ако желите да помогнете у реализацији ћириличног издања након потребног броја гласова, једноставно одговорите на овај запис и оставите адресу е-поште као и опис дела посла који би могли да обавите, или ми пошаљите приватну поруку на FSN форуму.

Унапред захвалан на сарадњи,

Александар Урошевић

GNUzilla mirror

Само да вас обавестим да сам пре два дана (поново касним :) поставио страну за огледало ГНУзиле GNUzilla mirror::urosevic.net са прегледом до сада издатих издања и линковима за преузимање. На страни се налази и преглед броја преузимања појединачних верзија.