Записи

У току инсталације игара на дечију машину под Mandriva Linux 2008.1 Spring (One), узео сам да направим пречицу на радној површини за отварање сајта Cartoon Network на коме Михаило игра „онлајн“ игрице, али тако да Firefox отвара страницу у FullScreen режиму помоћу екстензије Autogide 1.2. Уједно сам хтео да проверим колико је добар Flash који долази са мандривом и кликнуо на сличицу покемона. (more…)

Срам ме било, стварно! Толико се тога издогађало од последњег записа, а ја ћутим о томе. Али ми не смета Довољно ће бити да само поменем поједине стварчице. Елем, купио сам своју прву „УСБ грисину” - USB memory stick Kingston KF021905 USB 2.0 256MB за 2,6k динара у Алки (у другим ИТ фирмама у Крагујевцу се његова цена кретала у време куповине од 2,7k до 2,9k). Друга хронолошка ставка је промена боје косе - боја лешника. А још данас треба и да дотерам косу подкресивањем да бих добио оно што сам планирао. Трећа ствар је верзирање за ИТ текстове. Раније ми је било потребно и по неколико дана да напишем текст, док се сада то време скратило са све тражењем додатних информација (историјске и заборављене чињенице) на мање од једног сата.
Михаило је „сварио” Николу и смањио своју љубомору, па су се „спријатељили” и почели да се играју као два брата (уз отимање око играчака, гуркање и сличне дечије чарке). Ниџи расте осми зубић. Блах, све сам згурао на гомилу
А сада оно због чега сам почео да пишем овај запис. Даца и ја смо папиролошки у браку од 1999., али смо се „животно удружили“ у марту 1998. године. Како сам ја још од раније посетовао лични рачунар (забога превода!) моје време проведено за њим се из дана у дан продужавало, а у истом смеру је ишло и савладавање принципа рада мог љубимца. Занимљиво је да Даца нити једног тренутка није показала интересовање за „машину у белој кутији”. Док сам користио Windows научила је како да пусти пар игрица, али је то било све. Од како користим Линукс, села је можда три пута за комп — једном да просурфује нетом (и то по нашој фото галерији) и два пута да прегледа наше електронске слике. И нема више. Неће. Нема ни времена. А воли да каже „Док је имао Windows нешто сам и знала, а сад кад има Linux не знам ништа.”. Али то није зато што је Линукс компликован већ зато што неће да седне и научи коришћење.
Елем, зашто овакав наслов записа? Не, Даца није ИТ хакер, напротив. Моја се женица специјализовала у хаковању коњића у Робној кући „Београд” у Крагујевцу Вероватно се питате „Шта је то коњић?”. Е, коњић је справица која ту стоји од кад ја памтим, а вероватно још и од раније (значи сигурно преко 30 година). На коњића се стави дете (да га узјаше као правог коња), убаци се кованица од 5 динара у рупицу на кутији и притисне дугме, а онда коњић почне да се мрда (ђиха) и дете је срећно и задовољно. Е, Михаило полуде за коњићем, а нема се баш увек при себи неколико кованица од 5 динара. Зато је Даца пронашла начин да без додиривања коњића истога „активира” Иштека се коњић из струје, па се уштека поново и онда се он активира. Значи, Widows-like хак И таман кад сам решио да је јуче усликам на делу, док сам извадио апарат из торбице и укључио га, она је завршила хаковање по други пут. А кад сам је молио да га хакне и по трећи пут да бих је сликао, она није хтела. Е онда сам је заплашио рекавши јој да је такво хаковање кривично дело Блах. Али тако може да се протумачи. (Не)присвајање материјалне користи је у питању. Мада нема зараде, нема ни трошка. Али, кога је то сада брига?
И тако, драга ми је постала хакер кад сам се најмање надао и сад сам ја поносни муж који има жену хакера. УРАААА!!! Кхм, све је у реду, добро сам…

Мало сам закаснио са овим записом из оправданих разлога (радио сам на рестаурацији сајта www.svinaovustranu.com), али никад није касно за праве ствари

У недељу, 08. августа текуће 2004. године са почетком у 11:30 сати у Саборној цркви у Крагујевцу крстили смо Николу. Даца и ја смо планирали да временски период између Николиног рођења и крштења буде једнак протеклом времену између рођења (17. јун) и крштења (02. август) Михаиловог (6 дана), па смо тако и учинили. Кума Љиља која је крстила Михаила, крстила је и Николу.

Занимљива ставка у вези венчања и крштења је та да је кума Љиља била венчана кума мојој мајци на њеном венчању, а покојни кум Жупац, који је мене крстио, био је ћалетов венчани кум. Пошто је Жупац умро још док сам био мали клинац, остало је на кума Љиљи да венча Дацу и мене, па је тако и било. А онда је остало и да она крсти Михаила и Николу. А за даље, кад за то дође време

Ајд’ да не давим више, слике са Николиног крштења се налазе на foto.urosevic.net/krstenje.

Како то обичаји, правила и закон налажу, после рођења детета, треба га пријавити у општину, илити стручније речено „уписати у матичну књигу рођених“. А успут је корисно, о истом трошку, предати потребну документацију за “матерински додатак” (добро дође као финансијска инјекција после великог трошка). Е, управо то сам радио у протеклих пет радних дана, и још нисам завршио! (more…)