Гурам колица накрцана којечиме и тражим најмању гужву на каси. Ха! Угледам један ред који се не протеже душ рафова, уштекам се у њега. Гура народ колица и носи корпе, исто тражи ред са што мање гужве. Бацим поглед на једну корпу и видим кутију са пет огромних тулумбића (да, контрадикторно, али јебига, може и „пет великих тулумби“). Настави са читањем Експеримент: тулумбићи
Свануло а ја устао из кревета. K’о по обичају суботом, ал’ данас је недеља, седим за столом у кујни, бленем у комп и чекам да се деца пробуде (супруга и данас ради). Зове ме Ниџа око пола девет и тражи чоколадно млеко.
Ставим на плински шпорет шерпицу са млеком, додам Несквик, подгрејем и однесем му. Кад, нешто — БАМ! — пуче овамо. Пресече ме нешто преко пола, прво ми на памет паде исправљач лаптопа. Настави са читањем Бојлер или Томос?
Живот са компјутеашем, или у оригиналу „Заједнички живот“ је литерарно дело које у данашње време представља школски пример везе или брака у коме је један од учесника (супруга/девојка или супруг/момак) жртва зависности од рачунара, било да је у питању посао или забава.
Овај текст написала је девојка чији је супруг програмер. Текст је стар преко 3 године, али ми до сада није пало на памет да га ставим на блог, па то овога пута исправљам.
Aко се пронађете у овој причи, не тугујте, нисте једини :) Настави са читањем Живот са компјутерашем
Дођем ја јуче (среда, 8. новембар 2004.) око 9:30 кући на доручак, упалим светло и уђем у купатило да оперем руке. Тек што сам угасио светло у купатилу и изашао у кухињу, те стао да попричам са супригом која је тада пеглала, чујем у купатилу чудно дрчање аспиратора (вентилатор за проветравање), а након десетак секунди чујем БУМ из аспиратора, и након тога он престаје да се врти. Пробам на прекидач да га упалим и угасим неколико пута, али се он не јавља. Настави са читањем Како је пропао обичан дан
Да ли вам се некада у животу догодило да се ујутру пробудите не слутећи да ће целога дана да вас прати лоша срећа, а онда увече схватите да је то тај дан? Е, данашњи дан је мени био толико малерозан, да желим да ми се више никада не понови. Настави са читањем Дан „Д“