Пресек стања

Други гост, друга тема, а опет „Слободне мисли“. Јован Вренцовски, међу друговима и другарицама познатији као Јозван, млади је упосленик (сервисер) у продавници рачунарске опреме, како воли да каже за себе „компјукторман“. Недавно је почео да блогује, а онлајн и офлајн изражавање му је препознатљиво повременим додавањем „дискастинг“ зачина. Иако склон претеривању, занимљиво је чути шта има да каже и напише јер обично изненади. Ово је писао ноћас око поноћи.

Настави са читањем Пресек стања

Где је мој Деда Мраз?

Дефинитивно прва велика илузија којом родитељи своју децу упознају са светом лажи и превара јесте симпатични дебели чикица са густом седом брадом и седом косом, обученим у црвено одело са белим крзненим деловима на рубовима тог одела, и једним кајишем по сред дебелог стомака. На ногама има црне кожне чизме и са собом тегли велики црвени џак пун поклона за добру децу. Његово величанство — Деда Мраз. Настави са читањем Где је мој Деда Мраз?

100 дана без ноктију

У публици посматрача живота индивидуе једну столицу заузима група зависности. Оне су разно-разне; од баналних до озбиљних, и мање или више својим деловањем утичу на психофизичко здравље главног глумца. По некад се учини као добар избор занемарити их и оставити иза себе. У зависности да ли то желиш да учиниш, потом то чиниш уз подршку окружења или без њега и крајње реакције пошто зависност престане, зависи степен задовољства „проблематичне“ особе постигнутим. Успех? Није загарантован, бар не увек. Настави са читањем 100 дана без ноктију

Аналогна кибернетика

После „не памтим ни сам колико“ времена узех да напишем један текст за ГНУзилу на папиру. И пишем ја тако, прилично брзо и читљиво, кад у једном тренутку чудо — мозак шаље сигнал руци а рука шаци да помери прсте и изврши акцију „Save“ коју често користим када куцам текстове на рачунару. Настави са читањем Аналогна кибернетика

Зуби

У свој журби и трци нисам стигао да на време пишем о овоме, можда глобално не битном догађају, али за мене су ово два догађаја од изузетне важности :)

Пре нове године, чини ми се да је у питању био 25. или 26. децембар 2004., Николи је почео да ниче први зубић. Јединица, доле десно. Пар дана после тога, када је десни постао прилично видљив, избио је и леви зубић. Жао ми је што нисам тачно забележио кад се то догодило. Све данас ћу, сутра ћу, и заборавио сам тачан датум.

Да се исто не би догодило и са Микијем, за њега се сећам да је прексиноћ, 14. јануар 2005. године, пред спавање рекао кроз плач да му се клима зуб. Објаснили смо му да је то нормално за децу у његовом узрасту и да ће му се полако, један по један, сви млечни зубићи заменити новим, лепшим и јачим зубићима. Јуче је непрекидно пипкао климави зубић и гуркао га језиком, да би пред спавање, када се зубић толико расклимао да је било питање тренутка када ће испасти, уз помоћ кончића, мама Даца Микију извадила јединицу, доле десно :)

Коинциденција? :) За скоро месец дана, Николи је никао, а Михаилу испао зубић, јединица, доле десно :)