Записи

Ако нисте ИТ (не)писмени, а добијете неко досадно циркуларно писмо у своје поштанско сандуче, или вам је једноставно досадно, онда се забавите и пошаљите овакво писмо назад пошиљаоцу и свима са TO: и BC: листе. Ако ништа, бар ће се 1/3 прималаца вашег циркуларног писма добро забавити. (more…)

Живот са компјутеашем, или у оригиналу „Заједнички живот“ је литерарно дело које у данашње време представља школски пример везе или брака у коме је један од учесника (супруга/девојка или супруг/момак) жртва зависности од рачунара, било да је у питању посао или забава.

Овај текст написала је девојка чији је супруг програмер. Текст је стар преко 3 године, али ми до сада није пало на памет да га ставим на блог, па то овога пута исправљам.

Aко се пронађете у овој причи, не тугујте, нисте једини (more…)

Једном давно, не тако много давно, појавио се на овим просторима јавни приказ рада једног лика који је својим ексцентричним наступом код људи, који свет гледају онако како изгледа а не онако какав он јесте, изазвао благо до екстремно гађење и одбојност према свом лику и делу. Текстови песама препуни вулгарности и глупирања народ који је навикао на „лелемудајке“ смарао је и терао на одбацивање. Међутим, није сав народ на овим просторима опремљен интелигенцијом прекопољског ђилкоша, има и оних који се не ложе на „сјај и звезде“ уметности.

Ајде да прекратим муке и престанем да давим. Говорим о (скоро непознато: факултетски образованом) човеку мање познатом по рођеном имену Антоније Пушић (мада није одређеној групи људи, па и мени), а више по ексцентричном, реверзно—асоцијативном уметничком имену Рамбо Амадеус, нешто мање познатом као РАСМЦ (Рамбо Амадеус Светски Мега Цар). Ове године је издао свој… јебем ли га који албум по реду у не тако краткој каријери, под радним и коначним називом „Опрем добро“. Оно што краси и ову збирку приповеди, уосталом као и све друге Његове умотворине, јесте пљување реалности у лице слушалаца кроз „шегу и зајебанцију“. Помало психоделична музика и „игричав“ стил интерпретације текстова маскирају озбиљност већине ових ствари. Онако како сам ја схватио, ово дело обилује прозивањем и маркирањем малограђанштине у овој назови држави. Све оно што је до те мере искомерцијализовано да је постало огавно, нашло је своје место на „казненом зиду“ Антонијеве „бележнице срамних идеала Србије данашњице“. Опомена социјалног стрмоглављивања младих и мало старијих нараштаја.

Дакле, набавите албум „Опрем добро“ и веома пажљиво, са позорношћу особе изузетно забринуте за морално посрнуће грађана Србије, анализирајте поруке које Антоније на скривени начин жели да презентује онима који ће то разуметуи и схватити, а остали нека и даље на његов лик и дело гледају као „неоствареног сељачину и неотесаног џибера“. И пазите на чињеницу да оно што мислите и говорите о другима рефлектује вашу (без)вредност.

Рамбо, СРЕЋНО!

Већ дуже време покушавам да у офлајн варијанти пронађем касету Љубе Мољца коју сам имао почетком деведесетих, али ми је неко „цапнуо“, не знам кад и не знам где. Иначе, она датира још ваљда од средине осамдесетих. На DC++ мрежи сам нашао две верзије беседа Љубе Мољца, али то није то. Ово што сам ја имао је мнооого боље и дуже. Од преко 45 минута провала, у сећању ми је остало само ово: (more…)