Без речи

Последња два дана од срца сам се исмејао и био весео, можда и више него последњих 11 година. То би те радовало. Али та два дана су прошла…

Почивај у миру.

Михаило Урошевић
19. март 1998 – 19. март 2009

Настави са читањем Без речи

Јуче ђаци остали без ужине!

У Крагујевачким основним школама, бар што се тиче школе „Радоје Домановић“ (није присутна на вебу) и „Вук Стафановић Караџић“, ђаци нису добили ужину! Разлог за ово је тај што „ужина није плаћена“!?

НАПОМЕНА: Остатак записа садржи експлицитне изражаје незадовољства и „српских“ псовки. Настави са читањем Јуче ђаци остали без ужине!

Операција: биометријски пасош, дан други

Стигао сам кући са сајма пољопривреде у Крагујевцу (нит’ сам ја продавао стоку, нит’ су продавали мене, но’ сам продавао цвеће за фирму, блах). Данас сам, по јучерашњој најави, обавио подношење захтева за биометријски пасош.

Отишао у МУП око 11:30 и покуцао на врата собе 23, рекох да се јавим да сам стигао. И каже ми једна тета да сачекам испред, да ће ме позвати кад реши неки проблем. У реду, изађем и заседнем на стару шкрипаву клупу. Око 15 до 12 позове ме тета унутра. Настави са читањем Операција: биометријски пасош, дан други

Последњи дан у паклу…

… макар се искрено надам. Вишегодишње изналажење разлога да не уградим климу у „моју собу“ окончао сам пре… три дана (ко чита моје „бљувотине“ на твитеру, већ је упознат са тим).

У понедељак, 23. јуна око поднева позвао сам сервис „Cool“, као фирму која у задње време уграђује климе по граду капом и шаком зато што су ваљда најповољнији, где ми је мајстор предложио да дође истог дана поподне, како би видео шта и где хоћу, и каже када то могу да одраде. Наравно, поподне мајстор није дошао, нити ме је позвао да каже када ће доћи, па сам висио по кући чекајући мајстора. Наравно, нити се јављао тог дана, нити је сутрадан дошао (уторак). Можда сам требао да поново позовем сервис и досађујем им како би дошли да ми пруже услугу коју ће наплатити?

Ипак нисам. Вуле ми пред крај рада у уторак предложи сервис „Типо“, а поучен сопственом грешком са „повољним“ мајсторима, одлучио сам да овог пута склопим посао са „берачима ушију“ који ће ми за уложени новац пружити квалитетну и професионалну услугу, па сам са њима за кратко време уговорио да већ данас дођу и обаве посао.

Кад, јуче око три сата поподне јавља се мајстор из сервиса „Cool“ – „Завршио сам посао, хвала.“

Надам се да сервис „Типо“ није толико ажуран и професионалан као сервис „Cool“, те да је данас заиста последњи дан летњег пакла у стану…

Да ли је ваше мезимче данас измлатило професора?

Јуче је у О.Ш. „Радоје Домановић“ у Крагујевцу ученица 6 разреда дневником ударила професора Веронауке у главу, али, не без разлога!

Наиме, професор је ученици забранио да у току часа на свом мобилном телефону слуша музику и тиме омета остале ученике, па јој је и одузео мобилни и ставио га у своју торбу како би га предао разредном старешини у зборници. Али се уврђена ученица успротивила овом гнусном поступку професора и након отимања о торбу, узела дневник у руке и њиме млатнула безобразног професора у главу.

На разредном већу се поставило питање да ли је тројка из владања преоштра казна?

Моје дете неће ударити дневником у главу професора Веронауке јер нисам желео да испаднем Велики Сврбин смарањем мог детета да научи ко и шта је Бог, већ ми је прво стало да научи како треба да се понаша и да поштује људе око себе, а за попове и цркве ће се интересовати када га то буде интересовало.

Уопште, бахатост деце утицајних и богатих родитеља је у школским клупама много израженије него кад сам ја ишао у школу, па од њихових мезимаца не треба да страхују само другари из школских клупа, него и учитељи за катедром.

Још једном, ово је Србија!