Suton

Zima je, pusta i hladna dolina,
ravna, prepuna blede gorčine,
vraća unazad prezrele reči,
koje su davno uvele negde,
same u istoj dolini takvoj,
pred sami kraj dana,
kad Sunce gubi bitku,
i lomi smiraje snova u sumrak dana.

Tama i svetlost vezani mesečinom,
mlitavo telo što lebdi,
lomljivi zvuci pred zadnji ton,
ostaće zaboravljeni… u suton. (…)

Kapci su davno pali,
postali teški, kamenu ravni,
još dok su zraci života sjali,
kada je mladost vladala tamo,
gde veče lomi nemirne snove,
i tuga opija tužne… u suton. (…)

26. decembar 1996.
Perućac

2 responses to Suton

Leave a Reply