Sad

Neko je rekao zašto
sve drugačije jeste,
no nije istinu skrio
ko novac na dnu keste.

I onda rekao isto
sve što znamo i mi,
realno gledano čisto
kao što lažeš i ti.

Tako se provlače dani,
godine kose tren,
sunce štiti snove
drvo donosi sen.

Ponovo danas klasje
previre iznad krčaga,
pšenica prezrela greje
na licu listovog mlada.

Čovek je ostao skriven
nikome ne pruža ruke,
govor osta zaptiven
stavljen na gorke muke.


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Veb dnevnik Aleksandra Uroševića