Zapisi

Reč

I ti i ja znamo da je razlog za sve ovo
Bio naš neplanirani iznenadni susret.
A nikada neće neko od nas dvoje
Pogledati ono drugo i iskreno reći – Ja sam kriv.

I šta imamo od toga da kupimo i krijemo,
Kad znamo koliko možemo izdržati.
A istina gori u moru laži i tone u ambis
Beskrajne strasti i straha.

I opsesija podseća na ono vreme
Kada smo zaljubljeni trčali obalom snova.
A niko nije pao i rekao da zna
Da je onom drugom od nas dvoje žao.

I sramota da kulminira u iskri nade
Kao što kapljica znoja curi niz lice.
A svetlost u suton podseća na mrtvog borca
Koji u ratu i dalje u ruci pušku steže.

I ko je poslednji put video nekoga tamo
Gde Sunce krije osmeh na bledom licu.
A vrata Raja sad škripe kao na dvorcu
Koji je nekada davno postao uklet.

I reka ljudi što teče maticom života
U mestu nesrećne mladosti sirotog starca.
A sećanje bledi ko fleka na belom papiru
Što krije se u mračnoj kutiji gospe.

I perla na niski što blista o vratu
Kao što zvezda u noći vedroj svetli u mraku.
A ono sve staro postane novo
Pa rodi vodu u reci i more na Zemlji.

I otac pogleda sina i kaže kako će i on
Pronaći ljubav pred kraj životnog puta.
A tada će biti već kasno jer snovi su tužni
Od želja sami i pusti kao pustinja Gobi.

I žena što dragom govori noću na postelji
Mekšoj od peska na obali prozračnog mora.
A riba što usta otvara spontano tražeći nešto
Il vode il hrane da živeti može.

I ti ćeš reći da istinu krijemo sada
Kad neko od nas skriva život na dlanu.
A ono drugo na Suncu lije mutne graške znoja
Jer moli da oproštaj primi sam Bog.

I tada videću svetlost u dnu tunela crna
Gde počinje neki novi život da vlada.
A ovde i sada u strahu prolaze dani
Godina mnogih što vekovma teku u grotlo.

I moguća duša što hodi po tragu majke
Il smrti ka nekom drugom životu.
A strah nastavlja dalje jer misli i to
Da može sviti i baciti pod noge.

I kako da shvatim da lažem kad i ja sam
Lažem i tebe i mene u noći punog meseca.
A noć prolazi lako kao što brodić po reci plovi
A reka i dalje svojim putem teče do kraja.

I mi što ovde stojimo i venemo sada,
Mladi a mrtvi pod nebom usred prokletog grada.
A neko drugi kliče slobodi u svetu jer zna
Da uskoro svet prelazi na neku drugu planetu.

08. jul 1997.
Požega