Ona

Očajna zvezda luta,
vreme ne poznaje,
vraća se svakoga puta,
ali ne ostaje.

Prestati nikada neće,
da skreće sa staze duge,
uvek se istom kreće,
izgoreće od tuge.

A tuga u njoj plamti,
prepliće svetlost i dane,
gleda i uvek pamti,
da su i druge same.

Sanja da će joj prići,
a zna da ubija svoje,
i nikada neće sići,
do jedne takve moje.

Ne želi da je brane,
i gleda oko sebe,
i druge ostaju same,
a ona seća na tebe.

Nikada nije mogla,
i nikada moći neće,
nisakim nije legla,
niti je imala sreće.

4. mart 1997.
Perućac

Leave a Reply