Иди од мене проклета да си,
са својим смислом за трули хумор,
лажна си као и све на теби,
појавом ствараш код људи умор.
Бежи тамо где ти је место,
на крај света ил’ испод Земље,
и до сад си тамо ишла често,
када си бежала од мене.
Губи се са овог света,
нестани у виду нестварног дима,
не троши Света Божија лета,
досадила си жено свима.
Одлази коначно из моје главе,
испари са овог чистог папира,
не труди се да те славе,
такву нико не жели да има.