Zapisi

Sa porodicom sam jedanaest dana letnjeg odmora proveo u Petrovcu (Crna Gora). Odmorili smo se, iskupali, nasunčali, našetali, naslikali, naputovali, i vratili nazad.

Foka je vrsta vodenih sisara iz grupe perajara. Foka je takođe i mladi plivački klub iz Kragujevca u kome moj sin Mihailo od oktobra 2008. godine trenira plivanje.

Idilično sunčano jutro i domaći dživdžuk vrabaca na obižnjem drveću, prekinuo je neidentifikovani zvuk nalik na „BUM!“. Za bingo, nestala je i voda. Prijatno jutro, bar sam kafu skuvao…

Varljivo leto dve hiljade deveto. Ne pamtim ovako kišovita leta, od kad znam za sebe. Izbor za „letovanje“ je završen, odlazimo u avgustu, pa kako bude. Gore od ovoga ne može!

Kažu da je najteže raditi sa ljudima. Sa mašinama je lako jer su predvidljive i problemi lako rešivi, ali ljudi su nepredvidljivi. O jednom običnom danu na poslu servisera računarske opreme piše moj RL drugar Jovan Vrencovski.

O pismu, fenomenu bloga i tvitera, te pravima radnika u Srbiji slobodne misli na Zapisima iznosi Uroš Nedeljković, novinar magazina „Biznis&finansije“ i administrator projekta „Srbovanje“.

U vreme kada nas svi nešto sputavaju u nameri da govorimo slobodno, kada se svaka izgovorena reč hvata za repove, došao sam na ideju da na Zapisima ugostim ljude koji će slobodne misli podeliti bez cenzure.

Još jedna zanimljivost na koju naleteh na fejsbuku – vic (ili istina?) o ženi i njenim željama.

Jedna od mojih omiljenih narodnjačkih pesama iz kolekcije „Za smaranje komšija“ pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada“ prepevana je od strane nepoznate (mlade?) interpretatorke u „Volela sam dečka sa sela“, i to zvuči fenomenalno.