Записи

Моја два највећа типографска трипа догодила су се у протеклих пет–шест година.

Први је био кад сам угледао lol и запитао се „шта сад ово значи, Чича Глиша коме се види глава и руке подигнуте у вис, неки кловн са вертикалним очима, тањир са прибором за јело са стране, о чему се овде ради, бре?!“. Пар тренутака након свршетка те мисли дошло је (из дупета у главу?) — па није ово аски арт, ово је LOL!

Други сам доживео читајући неке баш гик вицеве, и наилазим на усамљено db. Трип „како су, јеботе, успели да ставе слово Д у огледало и напишу га наопако?!“ пропао је чим сам бацио поглед на тастатуру — у мајку му, па ово је слово Б, добар трип. Иначе, овако може да истрипује и пар qp (ку-пе), као и да са претходно поменутим паром у новој линији формира детелину са четири листа:

qp
db

Ето, визуелних трипова за уморну главу на све стране

Шумарице су део града и насеље у Крагујевцу на коме се налази Спомен парк „21. октобар“. За оне којима историја слабије иде, на том месту су 20. и 21. октобра 1941. године нацисти стрељали 2300 крагујевчана, међу којима је било и доста деце. Наша велика песникиња Десанка Максимовић о том тужном догађају написала је поему „Крвава бајка“. (more…)

Живот са компјутеашем, или у оригиналу „Заједнички живот“ је литерарно дело које у данашње време представља школски пример везе или брака у коме је један од учесника (супруга/девојка или супруг/момак) жртва зависности од рачунара, било да је у питању посао или забава.

Овај текст написала је девојка чији је супруг програмер. Текст је стар преко 3 године, али ми до сада није пало на памет да га ставим на блог, па то овога пута исправљам.

Aко се пронађете у овој причи, не тугујте, нисте једини (more…)

Управо сам завршио са малим ремонтом мог радног окружења и нисам претерано задовољан учињеним.

Наиме, пошто су вентилатори у кућишту жестоко почели да дрндају у последње време правећи на тренутке неподношљиву буку, покушао сам исту да санирам уклањањем прашине из кућишта и подмазивањем вентилатора. (more…)

Ове године (вероватно, пошто нисмо планирали) не идемо на море у току лета (ч. летовање), али не значи да до септембра можда и не одемо.

Обзиром да смо се прошле године жестоко сморили чекајући петнаести дан за повратак „са летовања“, сада се већ питам, колико је оптимално времена потребно да се на мору одмориш а да ти не постане обавеза искоришћавање тог слободног времена?

Да ли је седам дана премало или довољно, обзиром да су сви аранжмани код туристичких агенција углавном 7 или 10 дана? Једно је сигурно, док Даца и ја не кренемо сами на летовање, или деца буду довољно велика и самостална да се могу старати о себи, више од 10 дана не долази у обзир.

Занимљиве везе: Бокешки речник