Zapisi

Još jedno moje subjektivno razmišljanje o jeziku i gramatici srpskog jezika.

Kažu da je najteže raditi sa ljudima. Sa mašinama je lako jer su predvidljive i problemi lako rešivi, ali ljudi su nepredvidljivi. O jednom običnom danu na poslu servisera računarske opreme piše moj RL drugar Jovan Vrencovski.

O pismu, fenomenu bloga i tvitera, te pravima radnika u Srbiji slobodne misli na Zapisima iznosi Uroš Nedeljković, novinar magazina „Biznis&finansije“ i administrator projekta „Srbovanje“.

Prošle nedelje sam pisao o tome kako me je RTS pokrao. Vest „I RTS krade“ širila se Internetom, pa je indirektno dospela i do odgovornih za brljotinu… koji je (prividno) ispraviše…

Bogati su oni koji uzimaju harač od naroda, po nekoj osnovi. Iako oni propagiraju zakone, licence, autorska prava i kulturu, sami su skloni da iste te stvari krše. Mene je pokrao RTS. A vas?

Ostaju nam još samo ironija i crni humor, da ono što se dešava oko nas pribeležimo i obeležimo. Uz nadu da nećemo pretrpeti posledice od onih koje smo „mi izabrali“, i biti progonjeni kao „nesrbi“ i „neljudi“, nalazimo načine da zaradimo i preživimo. Neko ovako, a neko onako.

Svako ko se iole razume u računare i upustio se u potragu za specifičnim primerkom po lokalnim radnjama, verovatno se u bar nekoliko radnji susreo sa prodavcima koji su „popili svu pamet ovog sveta“ i prema potencijalnim i inim mušterijama neguju odnos „genije → debil“. Ovo su „moja dva centa“ na tu temu.

U Srbiji je ovih dana interesovanje među različitim starosnim grupama svedeno na dve jednostavne stvari – ili si mlad, ili nisi. O čemu to OffLine vole da ćaskaju mladi a o čemu stari?

U Kragujevačkim osnovnim školama, bar što se tiče škole „Radoje Domanović“ i „Vuk Stafanović Karadžić“, đaci nisu dobili užinu! Razlog za ovo je taj što „užina nije plaćena“!?