Telenor 42 modem na 64bitnom Ubuntu 12.04

Danas mi je na testiranje stigao tzv. „Telenor 42“ USB modem ZTE MF 681 koji Telenor Srbija svojim korisnicima daje na korišćenje u paketu „Surfuj Više 50“ (cena modema je 2.990,00 RSD sa uračunatim PDV za ugovornu obavezu od 1 godine, ili 12.000,00 RSD bez ugovorne obaveze). Modem funkcioniše u opsegu HSPA+ sa nominalnom brzinom preuzimanja deklarisanoj na 42 Mbps, dok je brzina slanja deklarisana na 5,76 Mbps.

U malenoj žuto-beloj kutiji sa prepoznatljivim logotipom Telenora nalaze se USB modem nešto većih dimenzija od vremešnih USB fleševa kapaciteta 128+ mega, garantni list, siromašno „Uputstvo za upotrebu“ i pločica SIM kartice. Uputstvo je, kako napisah, oskudno praktično korisnim sadržajem jer je za instalaciju napisano samo „Operativni sistem automatski prepoznaje novi hardver i započinje instalaciju.“, što možda važi za Vindouz, ali ne i za Linuks.

Sadržaj paketa Telenor 42 modem

Fora kod ovog uređaja je što prema zvaničnim specifikacijama on podržava sledeće operativne sisteme:

Windows XP SP2/SP3, Windows Vista SP1/SP2, Windows 7; Mac OS X 10.5 i 10.6 ; Linux Ubuntu 32 bit (11.04, 10.10, 10.04), Fedora 32 bit (15, 14, 13)

Kao što se iz navedenog može videti, ako kojim (nesrećnim) slučajem koristite 64bitni operativni sistem, pa još ako je to neki Linuks, verovatno ste odmah pognute glave kliknuli na crveni krstić u gornjem desnom ćošku prozora veb pregledača. Na ovo mi je pažnju skrenula i ljubazna Ana iz agencije Represent Communications; jedna blogerka, koja koristi isti Ubuntu kao i ja, odustala je od testiranja ovog modema zato što nije mogla da ga instalira i koristi.

Ne brinite, 10+ godina na pingvinima naučilo me je jednu stvar — ako nešto ne možeš da namestiš ni iz trećeg puta, znači da stvarno ne radi Naime, ovaj modem fenomenalno fercera na Ubuntu 12.04 LTS (Precise Pangolin) x86_64 koji se vrti na laptopu Lenovo N500.

Instalacija modema na Ubuntu

Nakačite modem na USB port i neće se desiti ama baš ništa, iako uputstvo kaže da će se automatski instalirati drajveri. Jedino što možete da otkrijete je da će u sistemskom logu biti naznačena detekcija novog uređaja (pogledaj u terminalu izlaz naredbe dmesg).

[ 1080.680226] usb 1-6: new high-speed USB device number 4 using ehci_hcd
[ 1080.818024] scsi6 : usb-storage 1-6:1.0
[ 1081.818333] scsi 6:0:0:0: CD-ROM            ZTE      USB SCSI CD-ROM  2.31 PQ: 0 ANSI: 0
[ 1081.819171] scsi 6:0:0:1: Direct-Access     ZTE      MMC Storage      2.31 PQ: 0 ANSI: 0
[ 1081.824098] sr1: scsi-1 drive
[ 1081.824543] sr 6:0:0:0: Attached scsi CD-ROM sr1
[ 1081.828166] sr 6:0:0:0: Attached scsi generic sg2 type 5
[ 1081.828710] sd 6:0:0:1: Attached scsi generic sg3 type 0
[ 1081.831266] sd 6:0:0:1: [sdb] Attached SCSI removable disk

Dakle, inicijalizovan je ZeroCD uređaj /dev/sr1 koji se nalazi na samom modemu i na kome su smešteni drajveri za operativne sisteme Windows, Mac OS X i Linux. Takođe je inicijalizovan i čitač memorijskih kartica, koji ja neću koristiti.

Pomenuti virtuelni optički disk bi trebalo da se automatski montira i pokrene instalacija drajvera, ali to jednostavno kod mene ne funkcioniše. Zbog toga je neophodno kratko druženje sa terminalom, u kome se kucaju sledeće naredbe:

sudo mkdir /media/zte
sudo mount /dev/sr1 /media/zte
mkdir /tmp/zte
cd /tmp/zte
tar -xvf /media/zte/Linux/PCL_TLNSRB.tar.gz
cd PCL_TLNSRB
sudo apt-get install libqt3-mt:i386 wvdial
sudo ./install.sh

Šta sve ovo znači?

1. Prvo sam kreirao direktorijum /media/zte u koji sam montirao uređaj sa drajverima /dev/sr1
2. Nakon toga sam kreirao i prešao u privremeni direktorijum /tmp/zte u koji sam potom raspakovao arhivu sa drajverom za Linuks PCL_TLNSRB.tar.gz.
3. Naredni korak se svodi na prelazak u novonastali direktorijum PCL_TLNSRB, instalaciju međuzavisnosti neophodnih za funkcionisanje programa za kontrolu modema libqt3-mt:i386 i wvdial, i konačno instalaciju drajvera i drugog softvera. Prečica za Internet, što bi rekli novi korisnici kompjutera, nalazi se u meniju okruženja pod nazivom „Telenor Internet“.

Prečica za pokretanje aplikacije Telenor Internet u meniju okruženja Unity

Kad se sve ovo završilo, pokrenula se grafička konzola za kontrolu modema. Međutim, vrlo verovatno će i vama u prozoru terminala da „trči“ log u kome se može zapaziti sledeći problem:

eject javlja: ne mogu da nađem ili da otvorim uređaj za: `/dev/MODEMCONNECTION’
eject /dev/MODEMCONNECTION: Inappropriate ioctl for device

Gremline doziva nepostojeći virtuelni optički uređaj /dev/MODEMCONNECTION koji ne može da se demontira i izbaci pre završetka inicijalizacije konzole, zbog čega još treba izvršiti sledeću naredbu i ponovo pokrenuti program:

sudo ln -s /dev/sr1 /dev/MODEMCONNECTION
/opt/Telenor_Internet/Telenor_Internet

Od ovog trenutka konzola za kontrolu modema uspešno se inicijalizuje i povezivanje na brzi Internet može da počne… naravno, tek pošto unesete PIN za povezivanje (predpostavljam da se dobija prilikom potpisivanja ugovorne obaveze i preuzimanja uređaja).

Telenor Internet kontrolni centar: početni ekran

Telenor Internet kontrolni centar: unos PIN-a

Telenor Internet kontrolni centar: glavni prozor

Telenor Internet kontrolni centar: povezivanje

Telenor Internet kontrolni centar: uspostavljena veza

Kako to zapravo radi?

Testiranje modema ću obaviti u narednih mesec dana na teritoriji Kragujevca i okoline. O subjektivnim utiscima i konkretnim zapažanjima napisaću poseban zapis, a do tada mogu jedino da pokažem rezultat jednog generičkog testa sprovedenog oko 17 časova (vreme intenzivnog bežičnog saobraćaja).

Telenor 42 modem: prvi generički test