Члан 2. став 3. Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму: дувански дим је дим који се ослобађа из запаљеног дуванског производа намењеног пушењу и дим који се ослобађа из плућа приликом пушења.
Ја не пушим, али радо понудим. Ал’ стварно.
Могу да седим с друштвом које дувани, да будем у загушљивој просторији пуној дуванског дима, да смрдим кад стигнем кући к’о да сам се ваљао по дуванском пепелу. Могу да истрпим дуван у кући, навик’о сам (матори дуване од кад сам се родио, чак и пре тога). Ал’ не могу да истрпим очигледно непоштовање и накурченост пушача који ми нпр. упадне у канцеларију непушача и без пардона пурња унутра, не питајући „да ли могу да запалим?“. Па брате, ако испоштујем ја тебе так што кад дођем код тебе не тражим да гасиш цигарету и отвориш прозор, онда испоштуј и ти мене па немој да дуваниш у мојој просторији.
Некад ми не смета, али ми некада смета дувански дим, не могу да дођем до даха, да удахнем пуним плућима. Значи, здравствено ми смета, дисајно. А то да л’ ће неко да цркне од рака или од сиде, све ми је једно, ај’ само да се толеришемо узајамно — ја тебе, а и ти мене.
Кад седнем у бус, очекујем да се не гушим од дуванског дима, ако већ морам од воња неопраних дама и господе. Ако ти се пуши у превозу, сачекај да стигнеш од места А до места Б, као што ја чекам да бих нпр. отиш’о и искењ’о се на месту Б — не покењам се на сред буса да сви путници уживају у мом минулом раду.
Имам у згради неке старкеље које 70% времена годишње седе на улазу и пурњају, на норму. Па јебем ти матер, иди у свој стан па пурњај, немој мени испод прозора да димиш а свој стан чуваш „да се не ужути“.
Даклем, јес’ претеривање у тоталној деструкцији и забрани пушења, треба то да се пегла мало, да се дотера, да ваља. Жао ми је због разумних дуванџија које нису задрте, ал’ ми је с друге стране драго због саможивих џукела које не јебу окружење.
Исто ко и за педере, јебите се бре и у уста и у дупе, само немојте то да радите да вас ја видим, и немојте да вичете по улици да волите да се „трпате у каку“, да показујете своје чупаве сисе и утегнуте буље, јер ни ја не идем по улици исукане ките и апелујем на женски свет да се натакари на уздигнуту батину зато што сам стрејт.
Све у свему, не ваља претеривати, ни у ићу, ни у пићу, а ни у животу уопште.
НАПОМЕНА: Овај кратак запис настао је као коментар на Бјутијево писаније „Попушите и ви“.
Čaša žući ište čašu meda…
Samo što je nama med odavno nestao a ostala nam puna čaša žuči…
Ne treba se preterano nervirati. Već vidjeno u svim segmentima pa i sada sa duvanom i Zakonom o istom…
Proćitah I Bjutijev tekst. Isto mislim kao i u ovom komentaru kod tebe što ostavljam…
Bio sam pušač i smetalo mi je sve što je sada zadesilo pušaće i sve ono o čemu ti pričaš…Bahatosti je u svemu. Moramo se prilagodjavati, a najbolja varijanta je izbegavati bahate ljude. Živimo svoje živote.
Serem se u ovaj i još neke zakone, kao i u sprovodjenje istih u zemlji gde je prosek 330 evra a gde svaki gradjanin ima kredit i zivi na pocek… Prc za sve nas!!!
Ма држава нам је усрана скроз, али какав „народ“ у њој живи, не може ни држава да нам буде боља. Углавном, тај назови народ не користи мозак за размишљање већ за стихијско пљување „по дифолту“.
А цео проблем проистиче из (не)културе, (не)задовољства собом и прекомерне зависти. А да, заборавих, и глупости. Недовољна информисаност је пут у зајеб.
Лепо срочено и за поштовање.
У мом тексту сам се осврнуо на проблем недојебаности антипушача. Дакле, на оне који су као морално обавезни да држе придике, а у принципу се не разумеју у тематику.
Сиже целе приче је: пушење треба забранити у свим просторијама, али оставити просторију где може да се пуши.
Као пушач, који се нада да ће једног дана престати, могу слободно да кажем да и мени смета дувански дим понекад. Дакле, ако смета мени, смета и непушачима.
Али, ако сам већ навучен на зло, хоћу да имам просторију за пушење. Јер, хероински и остали зависници од дрога се сматрају људима који су болесни. Зашто онда пушачи нису иста врста зависника? Болесне људе не смемо дискриминисати, те ако постоји простор у коме је предвиђено пушење, а дим не долази до непушача – шта то коме може да смета?
Проблем са законом је што треба напунити буџет. После возача и пушача на мети ће бити макробиотичари или неки слични.
У сваком случају Урке је бар прочитао текст, за разлику од недојебаних хејтера који су пролетели преко њега и видели слику мајмуна који пуши. БТЊ. Зато и постављам фотке у писанија, углавном овце или мајмуне – људи су на то слаби као и на малу децу у ТВ рекламама. :D
Мени је најзанимљивије кад видим бивше пушаче са каквим жаром поткретпљују мржњу према пушачима. Дискреције ради поменућу да је особа женског пола пре пар месеци престала да пуши (због лоше материјалне ситуације или „смрада“, све једно је). До тада је вукла као парна локомотива, али сада на сав глас вришти на дувански дим. ТО је еквивалентно ултрасрбистима који злоупотребљавају нашу лепу ћирилицу.
U nedostatku opozicije u političkom životu ovaj tvoj tekst je pravo otkrovenje ;)
Sve u svemu super post, sviđa mi se uglavnom zato sto je sa strane nepusaca (sto sam i ja) ali nikako ne volim one ljude „e nek su zabranili pusenje, sad mi nepusaci…“ sta imaju kome zabranjivati ista, nismo divlji, nek rade ljudi sta hoce, necu se ja sad nesto buniti oko toga, ali stvarno neke stvari ipak treba ispoštovati
Oduševljena! Razbudio si me za dva minuta. :lol:
Pazi, pušač sam (u ostavci doduše) i stvarno pokušavam da otpoštujem navike drugih. Dakle, ako sam u gostima i nema piksle na stolu i ljudi su nepušači, neću ni pitati da zapalim, možda je neko alergičan, ima, ned’o Bog astmu, sitnu decu…ako trujem sebe, ne moram njih. I poštujem ostale, domaćim vaspitanjem stečene navike. Jer mislim da se sve uči u kući. Pa ako te ćale nije vuk’o za uši kad si prvi put džilitnuo papirić od čokoladice na ulicu umesto u kantu, ti ćeš onda da purnjaš, pljuješ i bacaš đubre i u prevozu…
S druge strane, od bivših pušača nema gorih džvanjkala, valjda jer ih još „vuče“ želja.
Eksremi su bolesn stvar, s koje god strane da pogledaš.
A tekst mi je ulepšao dan. :-)
Пошто немаш опције „свиђа ми се“ и „не свиђа ми се“ онда морам да се изразим на следећи начин: :-D.
Hvala Bogu pa nam je sve u drzavi sredjeno i zlatno, samo je jos pusenje bio problem…
Inace, tu mi je drug iz Svedske, da jedna od onih EU zemalja, i kaze da je svuda u EU i ostalom normalnom svetu pusenje zabranjeno ali u svakoj firmi, skoli, opstini, aerodromu postoji posebna prostorija za pusenje…sto bi reklo, Srbija hoce da bude veca EU od same EU, mi smo bolji i rigorozniji i znamo vise…veci smo pop od Pape…
Србија — у свему први :(
Svaka ti je k´a Njegoseva !
Ali… Urke… Koja je koncentracija smoga i ugljen-dioksida u vazduhu? Zaista smatraš da će par cigareta manje da napravi rezultat u kome ćemo svi bolje živeti? Nah..