Записи

Кад сам био мали

… волео сам да гледам едукативне емисије за децу. Ако сте „мало старији“ од данашњих тинејџера, не можете а да се не сетите емисија као што су „Приче из Непричаве“, „Чик погоди ко сам“, „Коцка, коцка, коцкица“, „Коларићу Панићу“, „Шта би било кад би било“ и песмица које су их најављивале.

Крајем седамдесетих и током осамдесетих, шпице за емисије „Полетарац“, „Приче из Непричаве“, „Фазони и форе“ и „Чик погоди ко сам“ радили су браћа Вранешевић и Лабораторија звука. Ако сте превише емотивни, узмите марамицу (за сузе) и кокице (за грицкање).

Коцка, коцка, коцкица (1974-1993, 2005)

Иако за ову емисију чак и зидови знају, једно овакво подсећање не би било целовито без помињања Коцкице. Бранко Милићевић, деци познатији као Бранко коцкица, главни је лик ове дечије истраживачко-едукативне емисије за коју је снимљено око 250 епизода. Бранко деци задаје тему за размишљање и истраживање, а онда заједно уче на дату тему. Најпознатије су две „песмице“ које су обележиле ову серију.

Царство у другарству

У свету постоји једно царство,
у њему царује другарство.

У њему је све лепо,
у њему је све нежно,
у њему се све радује.

Тамо су куће од чоколаде,
прозори су од мармеладе.
Тамо свако ради оно шта хоће,
тамо расте свако воће.

У свету постоји једно царство,
у њему царује другарство,
у њему царује другарство.

Коцка до коцке, коцкица

Коцка до коцке, коцкица,
кроз простор и кроз време.
И увек нова питања,
и увек нове теме.

И тако дан за даном
пред коцкастим екраном.
Та-та-та ти-ра, та-та-та ти-ра,
та-та-та ти-ра, та-та-та ти-ра.
Та-та-та ти-ра, та-та-та ти-ра,
та-та-та ти-ра.

Коцка до коцке, коцкица.

Полетарац (1979)

Ову емисију су обележили Ђорђе Балашевић, Миодраг Петровић Чкаља, Бранко Цвејић, Оливера Марковић и други домаћи глумци. На жалост, осим уводне шпице ја се не сећам ичега од тога, јер сам у време приказивања имао тек неколико година

П — Птица лети преко света, цвеће цвета, полетарац.
О — Облак лети преко неба, биће ‘леба, полетарац.
Л — Лопта лети преко поља, зуји зоља, полетарац.
Е — Ехо лети преко кланца, глас незнанца, полетарац.
Т — Торта лети преко стола, слатка школа, полетарац.
А — Авион лети изнад глава, неко спава, полетарац.
Р — Рода лети изнад крова, деца нова, полетарац.
А — Акробата лети снажно, врло важно, полетарац.
Ц — Цела земља лети лети, а и зими кад се сети.

Цреп, ципела, цуцла, цар, полетарац права ствар!

Недељни забавник (1982)

Ову емисију су водили Сеид Мемић Вајта и Русмир Агачевић Рус (први серијал), те Зијах Соколовић и Славко Штимац (други серијал). Баш у овој емисији сам сазнао да је за тврдо кувано јаје потребно кувати га 8 минута у кипућој води

Да не би недеље досадне биле,
дан за спаваче тужнога лика,
у помоћ ево ТВ силе
и недељног забавника!

Да би видио шта ти спремам,
да не би било „појма немам“,
опери очи, напери уво,
„нисам видио“ и „никад чуо“.

Недељни забавник,
клик клик, клик клик.
Недељни забавник,
клик клик, клик клик.

Све ћу ти рећи, шта и како,
и ко, и када, и гдје и зашто.
Одакле, докле, колико, куда,
и триста чуда, и триста чуда.

Недељни забавник,
клик клик, клик клик.
Недељни забавник,
клик клик, клик клик.

КЛИК!

Коларићу панићу (1982)

Емисија у којој су глумци Гордана Павлов (Гоца) и Предраг Панић (Пане) учили децу како да договором решавају проблеме на које могу наићи у свакодневном животу.

Коларићу панићу
плетемо се самићу
сами себе заплићемо
сами себе расплићемо
Коларићу панићу.

Одјавна шпица:
Сваког дана живот спрема
сто невоља и проблема,
и питања срећу свуда:
зашто, како, где и кога.

Зашто, како, где и кога.

Зато кад се проблем створи,
пиши, реши, одговори.
Мућни мало, добро пази,
главом кроз зид не пролази!
Тражи отвор, тражи врата,
све не може ни твој тата!

Све не може чак ни мама,
тражи сам и тражи сама.
Одговора сам се сети
сам разреши, сам расплети.

Приче из Непричаве (1983)

Главни „ликови“ су Милена Дравић као учитељица, Зоран Радмиловић као локална свезналица и деца. Музику су радили момци из групе „Лабораторија звука“.

Питате ли своје родитеље
ко мед прави, где се жито меље?
Да ли вам је неко до сад рек’о,
где хлеб расте, где извире млеко?

И лептири и зрикавци,
и врапци су непричавци,
и ђаци су непричавци,
и сељаци непричавци.

Све што видиш, и вода и трава,
све је ово село Непричава.
Беле куће и бели облаци,
све су ово прави непричавци.

И трешње и нежне травке,
и пчеле су непричавке,
и чавке су непричавке,
и сељанке непричавке.

Непричава није село главно,
ал’ је лепо, просто, непричавно.
Ту се људи здраво много здраве,
и причају приче из Непричаве.

Чик погоди ко сам (1985?)

Емисија у којој деца погађају професију особе која гостује.

Кад се неко роди у великом стилу
кад отвори очи у мамином крилу.
Када затим почне да хода и шета
и очима мери све лепоте света.

Кад почне да троши и пучи и очи
кад први пут падне и први пут скочи.
Кад почне да чита и броји до осам
нек сам себе пита: чик погоди ко сам?

Чик, чик, чик, чик, чик погоди ко сам?

Шта би било кад би било (1988?)

Гледано по историјској линији, „ШББ-КББ“ је први ривал Коцкици. Главну улогу играо је глумац Младен Андрејевић као Аца поштар. Решења свакодневних дечјих проблема показивао је деци на алтернативне начине (може овако, али шта би били кад би то урадили онако).

Аца је увек Аца,
од напред и од натрашке.
Аца је увек Аца,
за странц и за нашке.

Аца је незаменљив,
кад нешто низбрдо крене,
његова велика торба,
примиће тебе и мене.

Аца је увек Аца,
од напред и од натрашке.
Аца је увек Аца,
за странц и за нашке.

Метла без дршке (1989)

Метла је авантуристичка емисија са Шерлокомским примесама. Причана је из два угла, при чему су глумци Гала ВИденовић (Драгана) и Слободан Бештић (Владимир) су попут Статлера и Волдорфа из Мапетоваца посматрали и коментарисали све догађаје „од горе“, док су брат и сестра Златко (често негативац) и Софија (мамино злато) упадали и решавали разне проблеме. Била је ту и комшиница Милена Дравић са својим шненоклама.

Црвено је, куда тако срљаш,
мало вежбај, мало зубе пери.
Околину не ваља да прљаш,
у јунаштву се умери.

Јој како то? (морам да видим)
Јој зашто то?

Буди лепа, нек се свако диви,
све је лакше кад се помоћ нађе.
У сарадњи ведрије се живи,
ништа добро не бива од свађе.

Јој како то? (морам да видим)
Јој зашто то?

Како, зашто, рефрен увек исти,
ал’ будућност ипак биће светла,
двоумице кад почне да чисти,
једна мало необична метла.

Јој како то? (морам да видим)
Јој зашто то?
Како, зашто, јој како, зашто то?

Фазони и форе (1993)

ФФ је нешто новије продукције од већине претходно набројаних емисија. Главну причу водио је песник Љубивоје Ршумовић, а незаобилазни научник који је деци показивао занимљивости био је Раша Ппов. Уз Мирјану Карановић, децу и разне госте, ова емисија је увесељавала децу разним „фазонима и форама“ (сестро слатка!).

Штета што на нету нема шпице из првог серијала коју изводе браћа Вранешевић, па сам морао да окачим ову из другог серијала

Сунце има пеге,
Месец има боре,
а шта деца имају?
Фазоне и форе!

Тата има проблеме,
мама има море,
а шта деца имају?
Фазоне и форе!

Нек ти уши стално звоне,
слушај форе и фазоне.
Да се море и бриге склоне,
гледај форе и фазоне.

Еф и еф, еф и еф.

Кукавице кукају,
витези се боре,
а деца измишљају,
фазоне и форе.

Земља нам је доле,
небо нам је горе,
шта је у средини?
Фазони и форе.

Нек ти уши стално звоне,
слушај форе и фазоне.
Да се море и бриге склоне,
гледај форе и фазоне.

Лаку ноћ децо (1989)

Довољно је рећи луткарска ТВ басна, чути умирујућу најавну и одјавну шпицу, и очи се саме склапају…

И у соби на белом јастуку
и у шуми покрај старог пања
сви под образ ил шапу ил руку
дошло време да се лепо сања.

Лаку ноћ, лаку ноћ, лаку ноћ.

Часовник пред Дневник 2 = крај дана за малу децу

А кад после цртаћа, „Лаку ноћ децо“ и ЕПП-а крене да одкуцава овај сат, време је да сва деца заузму своје место у кревету.