Jako, jače, suvišno
Još jedno moje subjektivno razmišljanje o jeziku i gramatici srpskog jezika.
Ovo pitanje postavljam samom sebi: zašto, o zašto, ide ti na „onu stvar“ kombinacija prideva „jako“ sa drugim pridevima tipa „često“, „retko“, „puno“, „lepo“, „dobro“, „bitno“, „slabo“, „mnogo“ i drugo?!
Pitanje (foto Oberazzi)
Očekujem Petra sa adekvatnim tumačenjem ove pojave. Do tada (a možda i na dalje), neće mi biti jasno zašto je „jako bitno“ umetati „jako“ u svakom trenutku? Da li to „jako“ naglašava važnost onog drugog prideva, čini govornika „jako“ bitnim i „jako“ obrazovanim i načinatim, „jako“ ističe njegov intelekt i „jako“ skreće pažnju na ono što „jako“ želi da istakne? Ili samo „bilduje“ snagu izrečenog?
Jebem li ga… mislim da se tako samo „jako“ potencira na pleonazmima. Mislim, „jako slabo“ varim kad ljudi „jako često“ smaraju sa ovim „jako“… vidite kako „jako mnogo“ ide na nerve dok se čita? 
Napomena: na ovaj zapis me „jako“ inspirisao moj cvrkut od sinoć.
10 komentara na „Jako, jače, suvišno“
24. novembar 2009. u 14:07
Jako mi se sviđa ovaj tvoj post. Moraću jako da obratim pažnju na „jako“, jer stvarno jako iritira.
24. novembar 2009. u 14:08
A još više me nervira kad čujem, čak i od ljudi kojima je profesija da budu pismeni: užasno bitno, užasno lepo (ovo mu već dođe oksimoron, je l’ da?)
24. novembar 2009. u 14:13
Jako brate, jako…
24. novembar 2009. u 14:20
@Charolija: Jako puno mi je drago da me jako dobro razumeš
24. novembar 2009. u 14:24
Meni jako puno ide na živce i to što su ljudi jako skloni da se u zadnje vreme jako puno slažu
Eh, da, jako sam svestan svih jezičkih grešaka koje sam načinio u ovom komentaru 
24. novembar 2009. u 14:25
Da li i mi, koji čitamo tvoja pitanja, imamo pravo da se upitamo isto?
Kada bismo jedni druge ispravljali češće, možda bi se upotreba imenice, zamenice, priloga, prideva i veznika „jako“ u velikoj meri smanjila? Ko zna…
24. novembar 2009. u 16:12
@Bedno piskaralo: Da, da, ima i tih „oksimorontluka“, pogotovo to „užasno lepo“
@Milos: Misliš? Imperativ, brate, a?
@firusvg: „Slažem se“, al’ ne sa tobom
Zamisli kad bi zapisivali svaku grešku koja nam zasmeta, ala bi postali sitničari 
@Ominotago: Jako puno (a ne „slabo prazno“
) delim isto mišljenje s tobom 
Samo u tom slučaju rizikuješ da te taj koga ispravljaš namaže nekim kontra argumentom poput „jezički čistunac“ 
24. novembar 2009. u 16:26
Bolje biti jezički čistunac nego mnogo puno užasno jako šta god već da se tu uklapa! Tu jedna stvar povlači drugu, i od ja bih ostane ja bi, a mi bismo kao da nikada nije ni postojalo! Pisanje negacije s glagolom je izgleda stvar raspoloženja, ali o upotrebi ćiriličnog ili latiničnog pisma svako može da piše doktorsku disertaciju?!
Sad možemo još neko mišljanje da podelimo
25. novembar 2009. u 12:43
Časlav reče da je jezik živa stvar, te se menja zajedno sa ljudima koji njime komuniciraju. Naš je jezik (srpski) toliko složen da njime možemo da izražavamo svakoJAKE misli, na svakoJAKE načine
4. decembar 2009. u 17:45
[...] jako volim i poštujem to, što mi je jedan čovek, čiji rad i znanje jako poštujem, jako kratkim postom, za tako jako opširnu temu, pokazao da sam u svojim ranijim postovima, jako puno puta, upotrebila reč “jako” bez [...]