Razmaženi e-konzumenti
Ako dovoljno dugo nešto koristimo, vremenom usvajamo mogućnosti korišćenog predmeta i primećujemo kako one nedostaju u svemu ostalom.
Dugogodišnji konzumenti informacionih i srodnih tehnologija vremenom stiču navike koje u jednom trenutku postaju neophodni činilac upotrebe predmetnog sredstva. A onda se zapazi neoprostivi nedostatak nekih od tih navika u realnom životu. Jednom sam čak i napisao nešto kratko na tu temu.
U trgovini
Bilo da krstarimo Internetom, čitamo e-poštu, e-knjigu ili pišemo neki tekst, mogućnost brzog pretraživanja sadržaja (eng. Search), ono je što u mnogome olakšava pomenuti posao.
Kupovina (autor Kees van Mansom)
Zamislite da takva jedna mogućnost postoji u trgovinama, bilo da je reč o pijaci, samoposluzi, knjižari ili velikom trgovinskom centru. Scena iz naučno-fantastičnog filma: na korpi ili kolicima se nalazi mali uređaj u koji se unosi željeni termin kao roba (npr. „Jacobs 2 in 1“). Nakon pritiska na dugme za pretragu na ekranu tog uređaja ispisuje se lokacija sa grafičkim prikazom mesta, kao i opcija za „auto pilota“ koji će sam da odveze kolica (i odvede kupca) do cilja, i to koristeći najbržu i najbližu putanju (izbegavajući gužvu).
U prilog ovome išla bi i mogućnost beleženja omiljenih lokacija (eng. Bookmarks) na kojima najčešće kupujemo. Zamislite sada sledeće: ulazite u radnju, uzimate bilo koja kolica, prislanjate palac na biometrijski čitač otiska prsta na gore pomenutom uređaju. Uređaj kontaktira centralizovanu bazu u radnji, pristupa vašem profilu i na ekranu ispisuje spisak omiljenih lokacija. Pritiskom na željenu lokaciju na ekranu osetljivom nadodir prikazuje se grafički prikaz mesta i pomenuta opcija „auto pilota“.
Sledeća generacija ovih „pametnih kolica“ omogućila bi da se od kuće, sa mobilnog telefona ili na drugi način pristupi ličnom profilu u trgovačkoj bazi, unesu potrepštine, a onda po dolasku u radnju i očitavanju otiska prsta, kolica po unapred definisanoj putanji vode kupca od rafa do rafa kako bi pokupio željenu robu.
Istina, mogla bi i služba za dostavljanje robe istu isporučiti na kućnu ili unapred zadatu adresu, no gde je onda „čar šopinga“? 
U bioskopu
Pređimo sa „preživljavanja“ na zabavu. U bioskopima recimo nedostaju opcije za pauzu i zumiranje!
Bioskop (autor Smaku)
Banalizovaću upotrebu. U trenutku najzanimljivije scene gledaoca zasvrbe tabani, on se sagne da se izujete (usput kontaminira okolni vazduh biološkim otrovima šestog stepena) i počeše po tabanu, na kratko skrene pogled sa platna a negativac već ostao bez glave koja se kotrlja po mokrom asfaltu… ili tako nešto. Poenta je jasna — propušten je bitan detalj — kako je glavni junak negativcu odfikario glavu!?
Odmah da otklonim nedoumice — pauza radi za svakog gledaoca posebno; ostali ne moraju trebiti perut po kosi dok ovaj skida cipelu i češe se po tabanima!
I za zumiranje je slična situacija. Recimo da se u pozadini nađe neka zgodna (može i obnažena, zašto da ne) statistkinja (ili statista, ako ste dama), ostatak scene nas u tom trenutku ne interesuje. Gore pomenutom pauzom zaustavljamo scenu, dok tasterom za zumiranje statistkinju dovodimo u prvi plan. Naravno, funkcija za automatsko refokusiranje i izoštravanje scene trudi se da, kao u forenzičkim serijama i filmovima, mutnu i pikselizovanu sliku dotera do savršenstva oštrine. Nirvana!
Inače…
…neću ni da nabrajam situacije u kojima nedostaje opoziv (eng. Undo), „kopipejst“ (eng. Copy&Paste) i čuvanje trenutka (eng. Save).
Pustite mašti na volju. Ako vam stvarno nedostaje nešto tako u svakodnevnom životu, izgleda da je vreme za odmor od tehnike
Piše: Aleksandar
Kategorije: Filozofija
Oznake: undo, biometrijski, bioskop, dugme, želje, život, kupovina, navika, opoziv, prodavnice, računar, taster, film
12 komentara na „Razmaženi e-konzumenti“
16. oktobar 2009. u 11:47
A ha ha, osvrnuću se na prodavnicu, baš pre mesec dana sam sa kolegom razmatrao opciju digitalne realne korpe u fizičkoj kupovini.
Zamislite da recimo uzmete pakovanje kafe sa rafa, i kako je ubacite u korpu ona biva skenirana a na malom displeju koji se nalazi na korpi ispiše se cena ubačenog proizvoda i naravno kako dodajte ostale potrepštine sve se sabira i pre nego što dođete na kasu već imate tačnu cifru koju morate da platite.
Naravno to mora da postoji neka kontrola, ali je ideja ne daleko od realne i vrlo lako primenjive i u sadašnjim uslovima, jer svi veći marketi već imaju u kasama upisane sve proizvode…
Kao što i sam kažeš mnogo IT stvari vrlo lepo može da se ukomponuje u ofline život a da ne remeti tu draž.
16. oktobar 2009. u 14:58
Nešto od toga već postoji. Možda ne baš u jednom od ovih oblika ali…
Recimo u Nemačkoj sam bio u par prodavnica, bolje reći mega giga tržnih centara, u kojima na ulasku dobiješ ručni bar kod skener.
Liči na malo veći pištolj za decu od plastike.
Dođeš do artikla, uperiš skener i dobiješ cenu na displeju. Ako želiš da pazariš potvrdiš i ideš dalje. Na „kasi“ samo predaš skener i kreditnu ili keš i sedneš da popiješ kafu… za Dž of kors.
Za nekih 15 min. do pola sata dobiješ sve spakovano, kažeš: „do viđenja“ (ako ‘oćeš) i naguraš paket u auto…
E sad, seks je što je to uglavnom skuplja roba, od tehnike, odeće pa do hrane… nema onoga što pazari recimo bar 70% švaba u Aldiju, Peniju, Volvortu…
16. oktobar 2009. u 16:18
16. oktobar 2009. u 16:26
Meni ovo izgleda super, ali mi je vreme da se malo odmorim od tehnike.
16. oktobar 2009. u 20:14
Nije loša ova digitalna kupovina, samo gde je tu draž da šetaš okolo i kupiš šta ti ne treba
17. oktobar 2009. u 03:33
I dalje ne vidim kako je to bolje od direktnog naručivanja preko internet prezentacije uz besplatnu dostavu, dok sediš sa prijateljima umesto da ideš do radnje…
17. oktobar 2009. u 11:35
Recimo, možeš da testiraš TV ili plejer, možeš da probaš jaknu/pantalone/cipele…
17. oktobar 2009. u 14:51
Ako sam razmažen, očekujem free demo u stanu
17. oktobar 2009. u 14:59
@Ćuković Miloš: E vidiš, to sa ugrađenim digitronom je super. Pošto roba uglavnom ima bar kôd, mogao bi na kolicima da postoji skener preko koga prokližaš artikal, pa ak ohoćeš da ga zadržiš u korpi, stisneš enter, ako nećeš ideš dalje. Za „oduzimanje“ drugo dugme koje skida artikal sa stanja u korpi. To je super opcija kada si ograničen iznosom novca a nemaš pri sebi kredignu/platnu karticu ili čekove.
@Hattala: Pa lepo je to, al’ za punišiće
Nije za „sirotinju raju“ i svakodnevne potrepštine.
@Deda: Samo nemoj dugo da odsustvuješ, i onako više ne pušiš, prsnućeš!
@Ivana: To možeš da uradiš pošto kupiš ono što ti treba
@Walker: Evo recimo baš zbog ovoga što reče Hatala. Relativno skoro sam u TC „Ušće“ u Beogradu naručio onaj Tvister. Na slici izgleda veoma moćno, ali kad ga dobiješ u ruke vidiš da nema ni za na zub. O ukusu da i ne govorim. Najvažnija je zlatna sredina.
18. oktobar 2009. u 10:22
U marketu, ovo napraviti je tako smeshna elektronska/racunarska tehnika, da ako neko ima kontakt u nekom dobrom super marketu, ja sam spreman da doniram svoj rad da se ovo napravi
(za potreban hardware morao bi market ili neki sponzor da se pobrine).
Kupovina robe kao shto je @hattala rekao (ili rekla?) se koristi i kod nas. Ali ne za maloprodaju. Vecina veleprodaja radi danas ili po tom ili po istom tom samo malom prostijem nacinu (koji ne koristi tehniku). Znaci udjesh u objekat gde je izlozen po jedan artikal, skenirash kod ukucash kolicinu i idesh dalje. Kad stignesh na kraj, dash citac i sacekash da ti spreme robu.
Da se vratim na super market
Dobro organizovani objekti robu u softweru vode po regal/raf principu, tako da u bazi vec postoji tacna informacija gde se odredjeni artikal nalazi. Pracenje kolica bi se realizovalo preko RFID senzora, a na kolicima mali rucni terminal preko WiFi. Poshto su svaka kolica tagirana sistem u svakom trenutku zna kolko kolica se nalazi u kom delu radnje, pa moze kupca da rutira po manjoj guzvi.
Roba koja kad se ubaci u kolica automatski se pojavi na racunaru. Nishta lakshe. Trenutno ovo moze da se primeni za vecinu garderobe / parfema i slicne robe koja zbog prevencije od kradje ima vec ugradjene RFID tagove. Na kolica se montira chitac koji ocitava sve tagove koji su u kolicima i tako zna tacno shta ste ubacili. Mali je trik napraviti ovo da radi bash striktno shta je u kolicima, ali nije neizvodljivo.
Tolko od mene, dobro doshli u svet posle 2000. (da da, mi zivimo u 2009. zato je sve to vec moguce napraviti, samo je pitanje necije zelje da tako neshto realizije, i isplativosti)
19. oktobar 2009. u 22:28
To sa korpom i sabiranjem cena bi bila odlična stvar, ali daleko je to od realizacije, barem kod nas. Odma’ bi se našao neki pametan da digne korpu zarad nekog svog ćefa, ili bi ukrao baterije za sat
Hmm, eto ideje za jedan ‘mali biznis’, kad tehnika sustigne želje 
Mada, ova ideja sa ‘undo’ i ’save’ ne bi bila loša. Čisto zarad probe kako izgleda kad sa sto na sat udariš u betonski zid
23. oktobar 2009. u 04:51
I wish life had a search function. I can’t find my fucking socks! Neko to nekad reče, ne zna se ko