Волела сам дечка са села • Записи

У свој трци и збрци око посла, налазим мало времена да поделим са читаоцима Записа пародију на моју омиљену народњачку песму из колекције „За смарање комшија“ под називом „Волео сам девојку из града“ Мирослава Илића. Пародија/препев/обрада говори о младој београђанки која се заљубљује у младог сељака са каленић пијаце, а након што скапира да је он нашао другу, пада у агонију. Наравно, адекватно промени улога и назив песме је адекватан — „Волела сам дечка са села“.

Не знам ко је интерпретаторка и аутор текста, ал’ скидам капу(љачу) доле :)

Ево текст, па испод музика. Живели!

Роџена сам у облаку смога,
на петоме спрату жуте зграде.
Ал’ заволех ја сељака мога,
што ми кајмак за пољубац даде.
Крвавице, сланина, кавурма,
Ивањички кромпир, а и чварци.
Залуд зеза цела Карабурма,
залуд су ме избацили старци.
Ћер сам стакла, асфалта и лима,
возих добре ролере и кола.
Због пршуте и домаћег вина,
ја откачих фрајере до бола.
Тражила сам њега по кванташу,
празан цегер стезала сам с тугом.
Довео је с села другу снашу,
и кавурму сада дели с другом.
Тугу своју, уз конзерве кратим,
стомак гладан производи ларму.
Морала сам ћику да се вратим,
маторцима својима на сарму.
И сад опет фаст-фудом се храним,
мање су ми сисе од стомака.
Лочем пиво и целулит правим,
и проклињем неверног сељака.