Zapisi

Žrtva proleća

Proleće je godišnje doba koje označava početke (ljubavi, rađanja, sunca). Najčešće kod ljudi izaziva osećanje zadovoljstva i radosti jer se sivi dani zime smenjuju toplim, svetlim i danima punim života. biljičice rastu, graja dečije igre prostire se gradovima i selima, prolećni osmeh se nacrtao na licima mnogo ljudi. Sve pupi. Na kraju krajeva, ženski deo čovečanstva se razgolićuje, a muški ostatak uživa odmarajući oči pogledom na ovu prvu polovinu.

Sada na red dolazi ono neizbežno „ALI!“. Jedan dobar deo čovečanstva (prema nekim procenama preko 40 MILIONA ljudi) pored sveopšteg zadovoljstva strahuje od jedne stvari karakteristične za proleće.

Polen

Polen pod elektronskim mikroskopom

Fotografija preuzeta sa: Theora MySQL Data Browser

Polen je naziv za sitan i najčešće fin prah sastavljen od muških gametofita (polenovih zrna) golosemenica i skrivenosemenica. Polenova zrna nastaju u mikrosporangijama (koje se kod skrivenosemenica nalaze u prašnicima). Polenovo zrno izgrađeno je iz vegetativnih ćelija gametofita (jedna kod skrivenosemenica, više kod golosemenica) i jedne reproduktivne ćelije gametofita, sa dva jedra. Jedno jedro ima ulogu u izgradnji polenove cevi, dok drugo jedro mitotičkom deobom daje dve spermatične ćelije. Spermatične ćelije učestvuju u oplođenju ženskog gametofita. Prenos polena sa jednog na drugi cvet naziva se oprašivanje.

Izvor: Vikipedija

Pored toga što je veoma koristan jer omogućava razmnožavanje i razvoj flore, polen je uzročnik veoma iritantnih sezonskih alergija kod osoba svih uzrasta. Karakterišu ga kijanje, nadražen ili začepljen nos, curenje iz nosa, kožni osip, svrab i suzenje očiju.

Alergija na polen ni malo nije prijatna

Fotografija preuzeta sa: TreeHugger.com

Sezonski alergijski rinitis i ja

Bilo je to davne 1995. godine, 30. april, nedelja popodne. Još malo pa treba da se spremim za „prvomajski uranak“. Odjednom počinje da me svrbi lice. Odlazim do ogledala, pogledam se, a lice sporadično prekriveno sitnim crvenim tufnicama. Jebote, šta sam to jeo od jutros… ma ništa neobično. Padne mi na pamet sjajna ideja: čaj od kamilice za ispiranje kože lica, to će da pomogne! Pola sata kasnije, celo lice je nabubrelo i crveno, veoma svrbi, čak i peče. Od vráta do čela, sve je kao prekriveno crvenom farbom za kosu. Ma, k’o u horor filmu kad nekoj sanđami sipaju nešto na facu pa joj koža ključa, samo mi još klobuci fale.

Dolazi drugar da krenemo, vidi me sa vrâta onako „zarumenelog“ i zapanji se. Nema ništa od mene, gde ću ovakav!?

Preko noći se crvenilo delimično povuklo, ali sam sutradan u školu otišao sav u peckicama. Nije izostalo podjebavanje društva i pronalaženje razloga za to („mora da je triper“). Nekoliko dana kasnije sve se povuklo i opet sam bio kao nov.

Godinu dana kasnije crvenila lica ni od korova, ali su zato oči bile crvene, natečene i suzile par nedelja. A onda je prošlo.

Sledeće godine u to vreme sam već bio u vojsci (1997), a proleće me je počastilo prvim slinama. Na sreću, nije dugo trajalo (valjda su nas špricali koje-čime pa sam bio i imun).

Od 1998. godine kad sam proleće i leto proveo u Šumaricama razvozeći radnike, u svoj onoj livadskoj travi, cveću, drveću i suncu, prosto sam bio okupan miksom svraba kože, suznih očiju i iritiranog nosa iz koga je curelo kao iz oluka. Išao sam čak i kod čika doktora, a on mi je prepisao da pijem Bronal. Pošto mi od njega nije bilo bolje, po preporuci snajke Jasne počeo sam da uzimam Lentostamin, ali na kraju sezone tako da nisam popio ni ceo film a problemi su spontano prestali. Njega sam pio i sledeće godine, mada retko, za vreme bombardovanja.

Pre 4-5 godina koleginica Violeta mi je preporučila miks nazalnog spreja Beconase i tabletice Claritin (Vikipedija), koje je njenom sinu prepisao neki vrsni alergolog za iste simptome kao i kod mene.

Od kad smo redovno počeli da letujemo na moru, sa izuzetkom prošle godine, moje konzumiranje pomenutog miksa smanjilo se do izbacivanja iz upotrebe. Prošle godine, zbog neodlaska na more, morao sam na kratko da se vratim na terapiju ali ne dugo.

Ove godine su sline krenule oko prvog maja, ali ne toliko strašno. Ipak, poslednjih par dana kad sam van kuće sporadično iz nosa teče kao iz česme. Jutros u razgovoru o alergiji moj brat Žunja pomenu „Filip ga popio i odmah ga prestalo, neki novi lek…“ (Filip je njegov sin, a moj bratanac, lekar koji takođe ima ovo sranje). E, to mi treba! Pošto ništa nisam počinjao da pijem ove godine, ne budem lenj i odmah odem i kupim taj Xyzal (Vikipedija).

Xyzal tablete za saniranje alergijskog rinitisa

Pije se jedna tabletica dnevno, bilo na prazan ili pun želudac. Popio sam malu belu tableticu pre oko sat vremena a nos je prestao da curi nakon od prilike pola sata. Evo sada više i ne svrbi. Ni oči me ne svrbe i ne peckaju. Ovako mi do sada nije pomogao ni jedan lek, a dokle će da traje ostaje da vidim tokom narednih desetak dana.

Zašto više po ovom pitanju ne idem kod lekara?

A zašto bih išao? Da mi prepišu Bronal? Ili još bolje neki nazalni sprej domaće proizvodnje koji služi samo da razvodni sluznicu nosa? Da mi kažu kako je od polena? Pa to i sam znam. A tu je i Internet.