Gde je moj Deda Mraz?

Definitivno prva velika iluzija kojom roditelji svoju decu upoznaju sa svetom laži i prevara jeste simpatični debeli čikica sa gustom sedom bradom i sedom kosom, obučenim u crveno odelo sa belim krznenim delovima na rubovima tog odela, i jednim kajišem po sred debelog stomaka. Na nogama ima crne kožne čizme i sa sobom tegli veliki crveni džak pun poklona za dobru decu. Njegovo veličanstvo — Deda Mraz.

Moj Deda Mraz

Kad sam bio veoma mali dečak, Deda Mraza sam zamišljao kao dobroćudnog dekicu od nekih svojih šezdesetak do sedamdeset godina, duge sede kose i brade, naboranog čela sa širokim osmehom na licu. Težio je preko sto kilograma i bio veoma snažan, jer je u džaku nosio poklone za decu celog sveta. Odelo mu je bilo lepo crveno, ni jarko ni tamno. Bele tufne od krzna polarnog medveda krasile su rukave, kaput i nogavice, a čizme su se sijale pod sjajem zvezda. Na glavi je imao crvenu kupastu kapu sa belom krznenom kuglom na vrhu i belom trakom na dnu kape. U onoj beloj kugli na vrhu bili su zvončići koji bi zvonili dok se spušta niz dimnjak da deci ostavi poklone u čarapama okačenim iznad kamina. Hm… dimnjak… kamin… nešto se tu ne slaže.

Ma to nije pravi Deda Mraz!

Mama i tata su me vodili na nekakve predstave, koje su najčešće bile dosadne, da bi na kraju neki čika obučen kao Deda Mraz seo na stolicu i prihvatao decu u krilo, tutnuo im novogodišnji paketić u ruke i pozirao za fotku, a onda nas spustio sa krila i prihvatio sledeće dete.

Osim što bi rekao „Srećna ti nova godina“, i to običnim glasom a ne onim čarobnim dedamrazovskim, iz prve sam provalio da tu nešto nije u redu. Prvo, ovi Deda Mrazovi nisu bili stari i nisu imali naborano čelo nego su bili nekako mladi. Umesto prave duge sede kose i brade imali su neku masku od vate ili nečeg sličnog. Nisu imali ni dugodlako belo krzno od polarnog medveda nego neko ošišano i bezvezno žućkasto-crvenkaste boje A ni njihova odela nisu bila lepo crvena nego su ili imali neke tufnice i kvadratiće po celom odelu, ili je kaput bio jarko crven i sjajan a pantalone s anekakvim šarama. I nisu imali veliki džak sa poklonima nego su novogodišnji paketići stajali na gomili pored veštačke jelke :’(

Zato sam u jednom trenutku pre polaska u prvi razred odlučio da više ne idem da dobijem paketić od Deda Mraza jer Deda Mraz ne postoji i samo su me lagali.

Dobro, ko je onda Deda Mraz?

Deda Mraz ili na engleskom Santa Claus je zapravo lik izgrađen prema Svetom Nikoli, zaštitnikom dece. Deda Mraz je kod nas u staro doba zvan Božić Bata a ovakvog kakvim sam ga ja zamišljao napravila ga je kompanija Coca Cola za reklamu 1930. godine. Iako fikcija, ovoj kompaniji je doneo brdo love, a doneo je i glumcima i fotografima koji već godinama zahvaljujući njegovom liku zgrću dobru kintu od roditelja koji lažu svoju decu da Deda Mraz postoji.

Ja mojim klincima pre koju godinu objasnih da Deda Mraz ne postoji, taj u kostimu je neki čovek koji samo glumi Deda Mraza, a poklone će dobiti bili dobri ili ne tokom godine, iste one poklone koje izaberu roditelji ili rođaci. Možda mi neko kaže da sam džukela što sam srušio deci jednu lepu maštariju, ali smatram da deca treba da se raduju ne zato što u zabludi maštaju o nekom tamo Deda Mrazu, nego zato što je to maskiranje u neku ruku zanimljivo, zabavno i ume da nasmeje. Dakle, Deda Mraz je lik iz crtaća, kao i Tom i Džeri, na primer.

U šta sada verujem?

Kada sam porastao dovoljno da izaberem ono u šta „verujem“, skapirao sam da od Deda Mraza ipak više volim njegove pomoćnice, bezvezno u našem narodu zvane Deda Mrazice.

Pogledajte sada pažljivo ove lutkice gore. Zar bi one uopšte bile ljubavnice ili žene Deda Mraza, debelog i sedog matorca? Ne? Pa zašto ih onda zovemo Deda Mrazice?!

Odoh ja da se okupam i obučem, pa da budem spreman da večeras dočekam svih šest Deda Mrazovih pomoćnica, možda mi ispune želju, bio sam dobar cele godine za nama… i ako nisam bio dobar, bar sam se trudio

Reč, dve za vas

Dragi moji čitaoci, neću biti patetičan pa vam želeti nešto što nije realno. Najvažnije je da vas zdravlje dobro služi, da vam ne manjka pozitivne i kreativne energije, i da vam predstojeća godina u svemu bude uspešnija nego ova koja je na izmaku, bez obzira da li moćnici planiraju da bude krizna ili ne. Sloge, tolerancije, poštovanja i iskrenosti nikad nije previše. Čuvajte se, sa ili bez Deda Mraza i njegovih pomoćnica. Srećna vam Nova 2009. godina! Živeli!