Zapisi

Ptičicaaa…

Planirao ja početkom godine da kupim neki jeftin laptop, kome sve komponente funkcioniše pod GNU/Linuksom. I tako ja skupljao i nakupio nekih 500 €, a onda mi kvrcne u glavu — ajd’ da umesto lapa uzmem neki početnički dSLR, stativ, i još šta mi treba. I, rečeno — učinjeno…

Procunjam po netu u potrazi za savete fotografima amaterima, i nekako uvek krenem i vratim se na forum „Dizajn zona“ (gde ima čak i previše materijala i smernica za čitanje i učenje).

Foto aparat

Za početak sam izabrao Canon EOS 400D RB kit (EF-S 18-55mm 1:3.5-5.6 II), i objektiv Canon EF 50mm f/1.8 II pride (u izboru „za male pare“ mi je pomogao Mario). Socijalna kombinacija, al’ toliko sam novca imao — ovaj refabrikovani kit za 450 € i objektiv 90 €; ukupno 560 €.

Koliko su refabrikovano telo i objektiv mač sa dve oštrice videću u toku upotrebe; za sada nemam predstavu. Jedino što znam je da sam trebao da uložim još 200 € za 450D kit, ali… jebiga. Kad naučim da fotkam dSLR-om, valjda ću da nadogradim i opremu.

Nekoliko fotki uslikanih kit objektivom pogledajte ovde.

Iskustvo sa prodavcem: Ovo je bila moja prva kupovina u prodavnici „B&M Foto“. Poručio sam opremu preko formulara i dobio informaciju da će me kontaktirati radi potvrde porudžbine. Niko me nije kontaktirao, pa sam morao da pozovem dva dana kasnije da proverim je li uopšte to poslato. Nakon provere čovek sa druge strane žice reče da „danas treba da mi bude isporučeno“.

Dvadesetak minuta kasnije zove me dostavljač. Paket je dobro stigao, ali mi se nije svidelo to što posle slanja zahteva preko sajta kažu da će vas kontaktirati, a onda ništa. Šta da sam otišao na službeni put dva dana po poručivanju, jer prethodnog dana nisam dobio potvrdu dostave?

Takođe, ne bi bilo loše da zaposleni u ovoj radnji malo porade na komunikaciji sa kupcima. Na trenutak sam se osetio kao da kupujem u državnoj firmi (gde vas vontaju od šaltera do šaltera).

Dobro: povoljne cene, relativno laka nabavka, besplatna dostava za robu u vrednosti preko 100 €.
Loše: ne baš ljubazno osoblje, nedovoljno ozbiljni.

Memorijska kartica

Memorijsku karticu Compact Flash Transcend 4 GB Type I 133x (TS4GCF133) za 1.200 RSD nabavio sam u BOOX Computers.

Iskustvo sa prodavcem: Pa ništa komplikovano, pozovem i tražim Daneta, kažem mu šta mi treba, on meni šta ima u nabavci, ja izaberem, stigne, odem i preuzmem (naravno, i platim ). Eto, u Buksu su svi na mestu, al’ ja nekako najvolem da tražim šta mi treba od Daneta

Stativ (tripod)

Pošto nisam imao a trebao mi je, Miljko mi je pomogao u izboru tripoda — Velbon Sherpa 250/R po ceni od 86 €.

Naravno, pre toga sam obišao Kragujevac tražeći valjani stativ, ali osim Hama plastičnih igračkica nisam našao ništa ozbiljno. Ova „šerpa“ je malo poteška (2 kg rođače!), ali zato predstavlja odlično hladno oružje Čvrst je i stabilan, pokretan, lak za upoterbu, i sve tako. Visinu na koju se može podići (i stabilno držati aparat, što je veoma bitno) možete da vidite ovde.

Iskustvo sa prodavcem: Ovo je bila moja prva kupovina u prodavnici „Foto diskont“. Poručio sam robu preko formulara (čini mi se da je bilo oko ponoći) i već sutra ujutru me je kontaktirala ljubazna devojka, saopštila maloprodajnu cenu u dinarima i pitala da li mi cena odgovara da tripod pošalju. Naravno, nakon potvrde i slanja, sutradan je i tripod stigao.

Dobro: povoljne cene, ljubazno osoblje, korektna usluga, besplatna dostava za robu u vrednosti preko 6.000 RSD.
Loše: relativno mali asortiman.

Ranac

E sada je bio trenutak da se obezbedi nešto za nošenje aparata i objektiva, punjača, malog A620, i još kojih sitnica. I opet, ograničen budžet — do 100 €, da je ranac, otporan na kišu, lak za upoterbu. Gledaj, raspituj se, preporučiše mi Lowepro Slingshot 200 AW (cena 80 €).

Odem na B&M Foto u prošli četvrtak i poručim preko formulara. Prema prethodnom iskustvu sa nabavkom aparata cenim da će poslati u petak i ranac stiže u subotu. U subotu ga nema, pa kontam da dostava ne radi vikendom.

Ponedeljak, u neko vreme pre podne zovem telefonom i javlja se polu–ljubazna ženska osoba. Kažem ko sam i šta sam naručio u četvrtak, te da li je ranac poslat. Teta kaže da će me kontaktirati „kolega“ koji sa tim radi, za nekih pola sata kada dođe. Dooobro, kontam, javila se kafe–kuvarica (ili tetkica, one se vazda vrzmaju oko telefona).

Prošlo sat vremena, ne zove me niko — kad neće beg bregu, mora breg begu. Zovem, javi mi se „kolega“; kažem ko sam i šta sam naručio u četvrtak — je l’ poslato? Kontaktiraće me neko za pola sata. Dooobro i po drugi put.

Prođe dva sata, ne zove me niko. Ajd Jovo nanovo — zovem i javlja se opet neki „kolega“. Opet ja ko sam, šta sam i kad poručio — je l’ poslato? E pa znate, nije poslato jer je stigla porudžbina bez podatka o robi koja se naručuje. Dešava se, ljudi se tako igraju i šalju prazne porudžbine preko neta. ŠDK!? (lokalizovano „WTF“). Mislim se, pa što me neko nije pozvao da kaže „ej ti što se igraš, je l’ se igraš il’ stvarno oćeš nešto?“. Kako sam uopšte mogao da obavim porudžbinu ako ništa nisam stavio u korpu?! Al’ ajd’ sad, poslaće mi sutra (utorak) tako da mi ranac stiže u sredu (juče). Super, može.

Sreda, čini mi se prođe i 14 sati, nema meni moga ranca. Zovem dobro poznati telefon (već sam i sâm sebi postao zamoran). Kažem ko sam, šta sam i da je trebalo danas da mi stigne ranac, kad mi „kolega“ nakon konsultacije sa „koleginicom“ saopšava: „Znate, juče smo imali problema sa transportom tako da će danas biti poslato.“ Kontam po glavi — ma jok bre, niste vi Bogom dani: „Ništa, otkazujem tu porudžbinu, nemojte da mi šaljete. Do viđenja.“

Iskustvo sa prodavcem: Zovem Axel Foto, javlja se ljubazni muškarac, predstavlja se, izvolite. Kažem da me interesuje ranac, on meni „samo momenat da proverim da li imamo na stanju“, proveri, imaju „…cena je 6.100, da li Vam odgovara?“; naravno da odgovara. Uze čovek lepo adresu, stiže sutra (danas, četvrtak) do 12. Hvala mnogo, do viđenja — do viđenja.

Danas prođe 12, nema ranca. Eee, ali ne lezi vraže, dođe 13 sati i zove me dostavljač iz City Express, stig’o je ranac, čeka me ispred zgrade. Ja tamo, a ono lik kojeg poznajem iz firme — dostavlja nam kojekakvu robu (i uvek ima problem sa naplatom troškova dostave pa mu svaka dostava presedne — državna firma).

Ne znam zašto li sam se uopšte posle iskustva sa foto aparatom ponovo zakačio za B&M umesto da sam lepo odmah otišao kod Axel-a. Kod njih sam pre tri godine kupio Canon PowerShot A620, i takođe imao izvanrednu i ljubaznu uslugu.

Dobro: korektne cene, ljubazno osoblje, korektna usluga.
Loše: nema olakšice u besplatnoj dostavi za određeni cenovni razred.

Zaključak

Svaka preporuka za „Axel Foto“ i „Foto diskont“. Možda „B&M Foto“ i nije toliko loš koliko je loše iskustvo koje sam ja imao sa njima (mada ni Nikola nije oduševljen sa Novosadskim ogrankom), ali ću ih ubuduće zaobići.

Aparat i fiksni objektiv su korektni. Kad naučim da fotkam kako treba i prestanu da mi se tresu ruke k’o da sam šlogiran, biće fotke ko boNbonica.

Stativ/stalak/tripod je odličan u svakom pogledu, osim u pogledu težine (zbog transporta). No, ne može i hladno oružje i pero–laka kategorija.

Ranac je mogao da bude i Slingshot 100 AW jer mi je ovaj malo poveliki za relativno sitnu opremu koju imam. Iako ima skoro čitav kilogram prazan, sa 400D kitom, 50mm f/1.8 staklom, A620 i punjačima primetno je lakši od težine školske torbe koju moj sin svakog dana nosi na leđima (treći razred osnovne tegli nešto preko 3 kg udžbenika i sveski dnevno).