100 dana bez noktiju
U publici posmatrača života individue jednu stolicu zauzima grupa zavisnosti. One su razno-razne; od banalnih do ozbiljnih, i manje ili više svojim delovanjem utiču na psihofizičko zdravlje glavnog glumca. Po nekad se učini kao dobar izbor zanemariti ih i ostaviti iza sebe. U zavisnosti da li to želiš da učiniš, potom to činiš uz podršku okruženja ili bez njega i krajnje reakcije pošto zavisnost prestane, zavisi stepen zadovoljstva „problematične“ osobe postignutim. Uspeh? Nije zagarantovan, bar ne uvek.
Moj bivši „problem“ su nokti. O da, one kapice na vrhovima prstiju, mlečno bele do providne boje (providne boje?!). Od kada pamtim, nokte na rukama nisam sekao već sam ih oduvek grickao. Na sreću, nisam bio „ekstremista“ po tom pitanju pa mi nisu urastali u vrhove jagodica, ali su redovno bivali pošteno oglodani. Gledam film, rešavam neki problem, ruke same pronađu put do sekutića. A još kad nešto neizvesno očekujem, pojedem i jagodice. To je postala rutina, bez svesne kontrole.
Nekoliko puta, u potonjih pet godina, pokušavao sam da prestanem sa tim. Ne zbog „prljavštine i bakterija koje se skupljaju ispod noktiju“ — ispod mojih noktiju koji su neprekidno bili u ustima prljavština nije imala kada da se zavuče. Jednostavno, trebalo mi je nešto čime bih otvarao sva ona mesta koja su predviđena da se otvaraju noktima (poklopci za baterije na daljincu, poklopci za priključke na aparatima, nožići, sitan kusur u prodavnici i slično), a i lepše izgledaju ruke sa noktima nego bez njih 
Da to mogu učiniti, trajno, shvatih prilikom letovanja — uz morsku vodu nemaš kad da grizeš nokte. I tako bi mi nokti na moru izrasli i postali „normalni“, tako bi ih po povratku kući i prvom filmu/seriju učinio „nenoralnim“.
Pa kad ljudi mogu da ostave cigarete, alkohol, narkotike i druge đakonije, mogu valjda i ja nokte! I tako 29. juna 2008. godine u jutarnjim časovima gricnuh nokat svog desnog palaca (na ruci, ne na nozi!) po poslednji put.
Danas, evo pred kraj dana mogu sa ponosom reći da ne grickam nokte već punih 100 dana i da će to postati moja mala tradicija!
Reci NE noktima u ustima
10 komentara na „100 dana bez noktiju“
8. oktobar 2008. u 12:06
Cuj, posto se svi zavisnisnici odvikavaju postepeno, unoseci manje doze (narkomani metadon, duvandzije lepe nikotinske flastere…), jesi razmisljao da ti otvoris neki servis?
Kad si vec resio da ne grickas sebi nokte, da to cinis drugima, uz nadoknadu? Pomognes i sebi i drugima
8. oktobar 2008. u 12:30
E odličan predlog. Samo kao veliki gazda, moraću da nabavim jeftinu radnu snagu da radi u salonu. Javi se u idući ponedeljak na posao
8. oktobar 2008. u 15:24
Ne bi da ti ubijam euforiju oko uspeha, ali…
Ja sam u vise navrata pokusavala da se odviknem. Evo, sada recimo ne grickam nokte vec duze od godinu dana. Ali, uvek imam tu tendencuju da guram prste u usta cak i pri najmanjem stresu, recimo zapnem negde u sudoku i paf ruka mi vec u ustima.
I nije mi ovo prvi put, vec sam u dva-tri navrata uspevala da ne grickam nokte na duze vreme (+3-4 meseca) a onda odjedared shvatim da ih opet vise nema
Meni nekako ovo moje tridesetogodisnje iskustvo govori da je to mrkotrpna borba do kraja zivota.
U stvari, mislim da je problem u tome sto su mi prsti u ustima, a nokti nastradaju zato sto su u blizini. Razvila sam teoriju da zavisni od niktiju postaju ljudi koji su dugo sisali palceve (i druge prste :O). Vec par njih se uklopilo u ovu teoriju. Ne znam kako je to kod tebe?
Paz’ ti sto ja od ovog pravim nauku.
8. oktobar 2008. u 17:24
@Marica The Naileater
: Ja nisam sisao palac kao mali, dali sam zato „jeo“ ćoškove na jastučnicama i zvao ih „glođalka“ 
Čak ni cuculu nisam konzumirao jer je glođalka bila najukusnija. Valjda sam posle toga otkrio nokte.
Gurnem ja i sada prst u usta, mahinalno ga postavljajući u položaj za grickanje, ali se pre ugriza trgnem i izvadim prst iz usta. Još uvek čak ni zacepio nokat nisam, a videću dokle će tako
Ubr, svaka čast na čitavoj godini, to je već pravi uspeh!
9. oktobar 2008. u 04:45
Bravo!
9. oktobar 2008. u 11:48
auuu kakva tema! izvinjavam se na kasnom javljanju, ali bolje sad no nikad!
daklem, kao patuljak sam obavezno imala palac u ustima, pred spavanje naravno, ali nokte nisam grickala. čini mi se da sam uvek mislila da mi lepše stoje negrickani
i da još jednu teoriju razbijem, kad sam već tu: ja sam duhan ostavila jednog dana kad sam rekla sebi da mi se neće više… i ima tome već sasvim dovoljno dugo, jedini problem je što sam skoro pa posvađana sa svim pušačima kekeke
9. oktobar 2008. u 12:25
@Ominotago: Čudno je kako su svi bivši pušači gori protivnici duvana od nepušača. Ali nisi jedina, znam još najmanje dve osobe koje su takve, a svojevremeno su satirali i po par pakli dnevno.
9. oktobar 2008. u 13:39
e ja nikad nisam toliko konzumirala duhan! da se oma razumemo! a i kad jesam zvocala sam drugima, ali to ej valjda u opisu moje licnosti & divne persone
no cijenim da je mozda situacija takva zato sto smo se trovali dovoljno dugo da sad mozemo drugima da zvocamo 
10. oktobar 2008. u 17:02
Eh, ja nemam problema ni sa cigaretama (gade mi se) ni sa noktima. Jedino što volim ponekad da popijem (ali ne da se olešim
)
21. decembar 2008. u 07:34
ja imam ovu ruznu naviku
i pokusavala sam da prestanem – zbog prljavstine, a i zensko sam, pobogu!
i prestanem, a onda malo narastu, jedan se zacepa, ja ga zubima dokusurim, pa i onaj pored, pa jos jedan…
evo od sutra – sutra je ponedeljak – necu vise!