Operacija: biometrijski pasoš, dan drugi

Stigao sam kući sa sajma poljoprivrede u Kragujevcu (nit’ sam ja prodavao stoku, nit’ su prodavali mene, no’ sam prodavao cveće za firmu, blah). Danas sam, po jučerašnjoj najavi, obavio podnošenje zahteva za biometrijski pasoš.

Otišao u MUP oko 11:30 i pokucao na vrata sobe 23, rekoh da se javim da sam stigao. I kaže mi jedna teta da sačekam ispred, da će me pozvati kad reši neki problem. U redu, izađem i zasednem na staru škripavu klupu. Oko 15 do 12 pozove me teta unutra.

Dam potvrde o uplati, izvod iz MKR, uverenje o državljanstvu, ličnu kartu, stari pasoš i fotografiju 50×50 mm. Teta:

1. pogleda stari pasoš i vrati mi ga,
2. skenira potvrde o uplati (uplatnice) i vrati mi ih,
3. skenira izvod iz MKR i uverenje o državljanstvu i vrati mi ih,
4. na „skeneru prsta“ (kako se to bre zove?) pokaže mi kako da stavim desni kažiprst, a posle i levi, na providnu pločicu (od pleksiglasa?) ispod koje svetli drečavo zelena svetlost, i skenira mi kompletan otisak i posebno jagodice levog i desnog kažiprsta,
5. onda mi kaže da se potpišem na „sokoćalu“ (ekran osetljiv na dodir?) na čijem ekranu ostaje crni trag,
6. potom me je uputila u kabinu za fotografisanje do stola (kao one kabine na ulici, sećate se onoga kad se Mister Bin fotkao da namesti frizuru? e tako nešto ), i tu me uslika dva puta, bez blica, digitalnim aparatom Canon PowerShot SX-100 IS, a onda jednu fotku izabere i ubaci u formular,
7. dade mi da potpišem obrazac zahteva za izdavanje biometrijskog pasoša i napišem broj fiksnog telefona,
8. na kraju još reče da se javim za mesec dana u vremenu od 15:30 do 20:00 sati, radi preuzimanja biometrijskog pasoša.

Do viđenja — do viđenja.

Unutra sam se zadržao nekih petnaestak minuta, uključujući čekanje da restartuje Windows 2000 na nekom kršu od kompjutera kome mora da išteka mrežni kabal da bi mogla da dobije winlogon ekran, a onda prvo ušteka nazad mrežni kabal pa tek onda učukava podatke za logovanje.

Ako izuzmemo taj IT krš, skeniranje onog materijala gore pobrojanog je odrađeno brzo (izgleda da je predefinisano crno-belo skeniranje u 100 dpi). Primetio sam da se teta sreće sa kompjuterima samo dok odrađuje ovu „korak po korak“ proceduru, ali joj moram odati priznanje da se dobro snalazi! Danas imam mnogo bolje prolazno vreme nego juče, a potrošio sam svega 0,00 dinara (za razliku od jučerašnjih četrdesetak Eura).

Zanimljivost: vrat me već manje pecka, crvenilo oko rupe gde je uguran implant splašnjava, a sutra treba da odem kod nekog stomatologa da mi zakrpi rupu u kutnjaku u koji su stavili mikro implant. GPRS uređaj je zakačen na čuklju leve noge a ključ je ostao kod tete u stolu. Video sam rendgenski snimak moje glave na tetinom kompjuteru, zaista imam lep oblik lobanje i sve plombe u zubima se vide. Imam i neki mali trouglić na potiljku, ne znam od čega mi je to, valjda su mi to stavili vanzemaljci kad su me oteli pre… preko nekoliko godina… Šta, ne verujete mi? Videćete kad i vi odete za biometrijski pasoš!