Dobro došli u godinu kada sam pošao u prvi razred osnovne
Bilo je to davne 1984. godine. Sa mesec dana do sedme godine, pošao sam u prvi razred. To je bio jedan novi početak novog detinjstva i početak kontrole mojih neobaveznih dečijih igrarija. Na žalost, danas ne započinjem nikakav novi život, ali sam saznao, istina kasno, da je već počela realizacija nove kontrole, neobaveznih igrarija, ali i ozbiljnih obaveza.
Jutros nisam stigao da popijem prvu jutarnju kafu pre odlaska na posao, jer sam nadgledao jedan super tajni posao o kome ne mogu da pričam javno (ko ne treba da zna, verovatno već zna, a ko treba da zna neću mu reći jer je nebitno).
Pre podne sam, kao i svakog drugog radnog dana u nedelji, proveo na poslu. Prvo sam postavio pitanje na forumu SK oko prekidanja deljene Internet veze pri uspavljivanju mašine, a onda na jednoj mašini rešavao problem spucanog Vindouza koji nije hteo da učita korisnička podešavanja, niti obavi chkdsk. Dolazio čak i „majstor za kompjutere“, ali ni on nije rešio problem — hard disk zeza. Kad sam završio hitne obaveze, prvo sam uspeo da instaliram nelegalni w2k, a potom da ga pregazim licenciranim XP. Aktivaciju obavio preko neta (mrzelo me da vrtim telefon tehničke Majkrosoftove podrške), nekriptovanom vezom (valjda?) i čak registrovao (možda i po drugi put) korisnika koji tu mašinu koristi. Ostavio ga da skida engleskiu isntalaciju OpenOffice.org pošto srpska iz nekog razloga neće da radi na svežoj isntalaciji Vindouza (kaže da program nije dobro instaliran i da će reinstalacija možda pomoći, ali reinstalacija ne pomaže).
Doručkovao sam, ponovo, pileći batak na ćumuru, u lepinji sa majonezom, kečapom, kupus salatom i paradajzom.
U razgovoru sa direktorom izložio sam pre-alfa scenario za edukativni spot o reciklaži PET ambalaže, ali o tome neki drugi put (u ponedeljak ću završiti scenarijo pa možda i podelim sa vama 
.
Za ručak sam ručao samo supu (sa slovima), ali nisam mogao ništa više jer me pizza od sinoć još uvek drži sitim (prosto neverovatno)!
Proveravajući poruke na tviteru spazim novi patriotski korak RATEL-a (pazi PDF) o kome su pisali tamburix, jazzva, walker, Nightweaver (izvinjavam se onima koje nisam pomenuo). Sve je počelo od Slobine vesti na Internodiumu, a povela se i konstruktivna rasprava na forumu DTP.
Iz Urketove kuhinje: sutra ćete i vi, dragi čitaoci, saznati koji toalet papir najvolem i kojim prstom čačkam nos. Zašto da samo država bude privilegovana znajući te krucijalne činjenice o meni, ja znam da „narod se pita!“
Ovo mogu da opišem samo jednom rečju: odlično! Odakle ti ideja?
Došlo iz d. u glavu
A pošto od kukanja „nema selameta“, rekoh bar da ironijom i praznim pričama dočaram svoje BLjAK tom udbaškom činu države. Pa nismo im mi krivi što majmuni snimaju, sakupljaju i šire dečju pornografiju, psihopate razbijaju izloge demonstrirajući tako patriotizam a haški optuženici cirkaju staklo piva u birtiji preko puta Narodne skupštine (ima l’ kakve birtije preko puta?)
Koji će im preko puta, se muče da prelaze ulicu (ono jes’ da je pešački udaren zbog njih…), imaju unutra, pa kad ožedne samo iskoče iz sale, pravo u restoran. Na iće i piće, po više nego bagatelnim cenama.
Ma to je za legalne, ja pričam o nelegalnim posetiocima birtija, poput belih magova i drugih promenjenih iNdentiteta…
Ti “nelegalni” dolaze u posetu ovim “legalnim” i to baš u “leglo”.
Supa sa slovima — HIT!! :-))
Vole deca da slažu reči
Ili sa slovima, ili sa malim medama u boji. Tja, dečija posla 