OpenOffice.org priručnici
Dok se u Srbiji ne desi veći prodor slobodnog i softvera otvorenog kôda na državnom nivou, naše komšije u Hrvatskoj uveliko rade na tome. HrOpen je samofinansirajuće neprofitno udruženje koje u Hrvatskoj sprovodi niz dela u cilju promocije i primene slobodnog i softvera otvorenog kôda.
Jedno od poslednjih projekata koje su sproveli u delo jeste set priručnika za OpenOffice.org (za programe Writer, Calc, Impress i Base), urađen u saradnji sa Ministarstvom za razvoj informacionih sistema državne uprave „eHrvatska“ (ovo bi bio moj slobodni prevod na srpski jezik).
Pošto su priručnici objavljeni pod BY-NC-SA Creative Commons 2.5 licencom, stavljam vam na raspolaganje kopije za preuzimanje (PDF): Writer (2,8 MB), Calc (2,3 MB), Impress (2,6 MB) i Base (6,2 MB).
Piše: Aleksandar
Kategorije: GNU/Linux, Vesti
Oznake: base, calc, creative commons, eHrvatska, free software, GNU/Linux, HrOpen, impress, OpenOffice.org, pdf, software, windows, writer, priručnik
6 komentara na „OpenOffice.org priručnici“
19. maj 2008. u 09:57
Odličan potez. Na žalost, kod nas inicijativa krene, tek pošto se nešto desi (uglavnom loše). Po mom skromnom mišljenju, prava stvar bi bila i objavljivanje priručnika, ne samo za aplikativni softver, već i za operativni sistem. Treba se država, društva, udruženja, šta god, koncentrišu na 2-3, najpopularnije, najsvrsishodnije… distribucije i krenu da rade.
19. maj 2008. u 13:44
E, vidiš, ima tu razlog ZAŠTO to nema kod nas. Prvo, pravi poznavaoci GNU/Linuksa koji bi to najbolje uradili obično nisu deo zajednice korisnika GNU/Linuks sistema, t.j. ne oglašavaju se u glaislima (forumima, dopisnim društvima, portalima, itd) zajednica. Drugo, korisnici koji su aktivni u tim zajednicama su uglavnom hobisti i posle određenog perioda interesovanja za javno delovanje u zajednici dolazi do prezasićenja i stagnacije. Neke stvari, uputstva i rešenja se pišu, ali to nema dovoljnu „težinu“ (finansijsku) da zainteresuje državu.
Sa druge strane, država ima preča posla, sve dok od priručnika i globalne hiper propagande slobodnog softvera ne može da nakapa koju hiljadarku u individualne džepove.
Pođi recimo od tvoje firme. Zašto se u njoj masovno kupuju mašine sa preinstaliranim Vindouzom? Koji kancelarijski paket se koristi na mašinama u tvojoj firmi? A tvoja „firma“, t.j. firma u kojoj radiš je na vrhu piramide u našem gradu, pa kad se od glave ne radi na oslobađanju i slobodi, teško da će i od repa
19. maj 2008. u 21:21
Razumem na šta ciljaš. Problem, nije u „mojoj firmi“, kojoj je glava negde gore, 120km severnije, tamo je neko odlučio da je pametnije orijentisati se na sVinjdouz, a ne na neku od linkuks distribucija, i odlučio da je pametnije da se potpiše ugovor sa momcima iz Ričmonda. A verujem da nije to urađeno iz ljubavi prema Bilu
20. maj 2008. u 18:23
Navika je gora od bolesti. Kad na nešto navikneš teško se posle odučiti (verujte pušaču na reč). Takođe, mislim da teškoće prelaska na neku otvorenu varijantu dolaze i od informatičke nepismenosti većeg dela stanovništva. Osnove IT-a dobijaju u školi u kojoj se slepo izučava M$ ideologija. Nakon toga kupe komp sa preinstaliranim piratskim winom ili se zaposle u firmi koja ga takođe rabi. Kad nekim mušterijama koji uzimaju komp za firmu skrenem pažnju na mogućnost kazne zbog korišćenja pirata i kažem im koliko bi legalizacija softvera koji koriste koštala, ljudi se zabezeknu.
A i mučeni službenici su se jedva pohvatali sa Wordom i Excel-om, kako sad da pamte kako se šta radi u OO.org-u? Ali polako, vremenom će se, silom ili milom, FLOSS koristiti sve više. Možda nikad neće biti numero uno. ali dobro je imati dobru alternativu…
21. maj 2008. u 06:52
Pade mi na pamet ta priča o navici i menjanju navika, pa se setih mog slučaja pre nekih mesec dana.
Zumiranje, pomeranje platna, grupisanje, uređivanje čvorova, postavljanje popuna i boja linija, pa to ništa ne radi onako kako sam navikao! Zato sam ipak morao da čekam svlačenje Inkscape-a i odradim posao pripreme objekata za tu animaciju za minut-dva, umesto prethodno izgubljenih pola sata sa korelom. I sve to nebi zvučalo zanimljivo da do pre pet godina nisam koristio isti taj korel, doduše u verziji 8 
Naime, trebalo je da napravim fleš animaciju, ali korišćenjem vektora iz postojećeg PDF-a u kome se nalaze svi elementi za tu animaciju. Međutim, nisam dobio krajnju verziju elemenata već neku prethodnu, pa sam morao da menjam par detalja u CorelDRAW X3 jer na mašini nije bilo Inkscape-a a nisam imao vremena da ga svlačim.
Ako pomenem da preko 4 godine radim u Inkscape-u, mogu da kažem da je CorelDRAW neintuitivan i veoma težak za rad
U prilog tome, moj kolega mi je nabacio pre nekog vrmena kako je nekome nešto trebao da promeni u M$ Word-u (inače, odavno koristi OOo), i kaže da se krajnje pogubio u tom Word sučelju jer mnoge stvari nisu tamo gde bi trebale da budu (opet navika).
Eto isto tako je naviknutim na piratski softver veoma problematično i naporno da izabere slobodan softver.
21. maj 2008. u 11:58
Baš, zbog ovog što si gore napisao Urketa, skoro pa svaku aplikaciju koju mi preporučiš, zvkenem na virtuelni Linkus. OOo, Inkskajpe…pa pokušavam jednostavne stvari na odradim na njima. Tako sam npr. par sličica za Kutlaču, sređivao u Inkskejpu, jer me mrzelo da instaliram korel.
Nikako nije dobro kad se čovek ukoloteči, svaka promena je dobra, pa čak i ona loša.